Када је реч о извозу, главни спољнотрговински партнери појединачно били су Немачка, БиХ, Италија, Мађарска и Румунија, а када је реч о увозу Немачка, Кина, Италија, Русија и Турска. Ивоз робе имао је вредност од 21,5 милијарди евра, што чини раст од 5,6 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Увоз робе имао је вредност од 27,2 милијарде, што представља смањење од 6,1 одсто у односу на исти период прошле године. Изражен у еврима, дефицит износи 5,69 милијарди, што је смањење од 33,9 одсто у поређењу са истим периодом претходне године. Покривеност увоза извозом је 79 одсто и већа је од покривености у истом периоду претходне године, када је износила 70,1 одсто.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења: Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и сушено месо), Босном и Херцеговином (извозе се највише гасна уља и електрична енергија, а увози се електрична енергија и кокс и полукокс од каменог угља) и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу).
Од осталих земаља, истиче се и суфицит са Румунијом, Словачком, Хрватском, Шведском, Чешком, Бугарском, Великом Британијом, Мађарском, Молдавијом.
Каблове и струју најбоље продајемо
На листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз каблова, то јест како се то стручно каже, сетова проводника за авионе, возила и бродове (161 милиона долара), друго место припада извозу електричне енергије (86 милиона долара), на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата, са 77 милиона долара, следи извоз рафинисаног бакра, са 65 милиона долара, а последње место припада извозу делова и прибор за моторна возила, са 52 милиона долара.
Листа првих пет производа у увозу показује да је сирова нафта (197 милиона долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз лекова за малопродају (92 милиона долара), на трећем месту листе је увоз природног гаса (52 милиона долара), следи увоз електричне енергије (50 милиона долара), а последње место заузима увоз осталих електричних проводника, за напон ≤1000В са 39 милиона долара.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова). Следи дефицит са: Турском, Италијом, Ираком, Руском Федерацијом, Немачком, Белгијом, Холандијом, Аустријом, Казахстаном, Пољском, Шпанијом, Данском, Словенијом, Грчком, Француском, Швајцарском...
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 62 одсто (14,4 милијарде долара), следе роба за широку потрошњу, 25,9 одсто (6,03) и опрема, 12,1 одсто (2,8).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију, 56,4 одсто (16,62 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу, 19,4 одсто (5,7), и опрема, 11,5 одсто (3,39).
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице Европске уније чине 59,5 одсто укупне размене. Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 2.268,1 милион долара, који је резултат углавном извоза: електричне енергије, житарица и производа од њих, пића, нафте и нафтних деривата и друмских возила. Извоз Србије износи 3,62 а увоз 1,36 милијарди долара за посматрани период. Покривеност увоза извозом је 266,6 одсто.
Д. У.
