Он је за портал Енергија Балкана казао да би данас економски оправдана цена електричне енергије у Србији требало да се рачуна имајући у виду оперативне и капиталне трошкове постојећих капацитета, а обавезно и трошкове развоја.
То је, како наглашава Ружић, негде између садашње цене за привреду од 120 евра по мегават-сату и садашње просечне цене за домаћинства, која је скоро двоструко нижа.
"Од изузетне важности је да просечна цена струје проистекне из основног задатка Електропривреде Србије (ЕПС) и да обезбеђује електричну енергију свим потрошачима у Србији по минималним ценама у наредних 50 или 80 година", рекао је он.
Ружић је нагласио да тај задатак може трајно да се испуњава једино ако се просечна цена електричне енергије на домаћем тржишту држи на економски оправданом нивоу.
"То није цена по којој се тргује на организованом тржишту електричне енергије у Србији, а поготово не у свету, није никакав просек цена у ЕУ, није ни политичко-популистичка, нити социјална категорија", казао је он.
Истиче да би власти и менаџмент ЕПС-а требало да престану да се хвале чињеницом да је у Србији цена електричне енергије за домаћинства најнижа у Европи јер, како додаје, то није нешто чиме се ваља хвалити.
"Такође, уопште није добро да цену за привреду одређујемо на основу цена на ЕУ тржишту. То су за нас економски неоправдано високе цене, које само стварају оптерећење нашој привреди и смањују њену продуктивност и конкурентност", сматра Ружић.
Према његовим речима, цена струје треба да покрива изградњу нових капацитета.
Наглашава и да је економски оправдана цена електричне енергије она која дугорочно омогућава покривање свих оперативних трошкова производње, као и изградњу потребних заменских и развојних капацитета.
Прорачун ове цене, како додаје, обавезно треба вршити уз адекватну дисконтну стопу, на пример око осам одсто.
"Пре око 25 година када сам рачунао ову цену за ЕПС она је износила око 7,5 центи по киловат-сату, укључујући и трошкове преноса и дистрибуције. Међутим, тада сам прорачун вршио подразумевајући да у електроенергетском систему постоје само термоелектране и хидроелектране", рекао је Ружић.
Како је додао, данас би економски оправдана цена електричне енергије требало да се рачуна имајући у виду оперативне и капиталне трошкове постојећих капацитета, али обавезно и трошкове развоја односно изградње ТЕНТ Б3, РХЕ Бистрица и РХЕ Ђердап 3, као и 2.200 мегавата ветроелектрана и 2.100 мегавата соларних електрана у периоду од данас до 2040. године.
"Сада би просечна економски оправдана цена сигурно била знатно већа него пре 25 година. Требало би да буде негде између садашње цене за привреду од 120 евра по мегават-сату и садашње просечне цене за домаћинства, која је скоро двоструко нижа", нагласио је Ружић.
Он је додао и да ни цену гаса не треба везивати за цену у ЕУ.
"Ми морамо много више бити у складу са међународним околностима пошто морамо да увозимо велику већину тог енергента. Одређивање оправдане цене за привреду и становништво је у овом случају веома једноставна", сматра Ружић.
Како објашњава, позната је цена по којој увозимо и по којој Србијагас купује гас од Гаспрома, па је релативно лако одредити оперативне трошкове и на основу тога одредити укупну цену природног гаса за привреду, топлане и становништво.
"И овде, не треба нипошто да се везујемо за цену природног гаса на тржишту ЕУ. Тамо је та цена веома променљива, углавном превисока, због нарушених међународних односа, замене великог дела јефтиног руског природног гаса скупим америчким течним нафтним гасом, као и ћудима тржишта", рекао је Ружић.
Он је нагласио да је Србија, срећом, а мора се признати и умешношћу власти, углавном избегла те огромне поремећаје у снабдевању и у ценама и да тако треба да буде и у будућности.
