Тај план би, како се наводи, био усклађен са европским санкцијама и омогућио би одржавање испорука руске сирове нафте на глобална тржишта и то по значајно сниженој цени.
Лист наводи да у Белој кући страхују да би нова серија европских санкција, усмерених на глобални прекид протока руске нафте до краја године, могла да доведе до бројних скокова цена енергената, што би додатно угрозило већ опетећене потрошаче и гурнуло САД и друге економије света у озбиљну кризу и одрицања.
Тај ланац догађаја могао би да погорша ионако озбиљну несташицу хране која мучи многе земље широм света.
Аналитичари су израчунали да би смањење залиха нафте могло довести до пораста цена тог енергента на 200 долара по барелу или више, што значи да би Американци за галон бензина плаћали седам долара.
Док је амерички председник Џо Бајден притискао Европу да заустави увоз руске нафте због напада на Украјину, неки аналитичари, као и главни економски сарадници председника сада страхују да би таква политика могла да резултира тиме да огромне количине руске нафте, која чини нешто мање од десетина светске понуде, изненада буду скинуте са глобалног тржишта.
Потенцијално нови нафтни шок који би додатно угрозио глобалну економију, а можда и изгледе за реизбор председника Бајдена, подстакли су администрацију у Вашингтону да почне да убеђује светске лидере и пословне кругове широм света да потпишу сагласност за глобално ограничење цене руске нафте.
Званичници администрације и сам Бајден указују на то да је циљ двострук: смањити прилив новца руској ратној машинерији и ублажити притисак на потрошаче широм света који се суочавају са константним порастом ценама горива.
Тај план не би утицао на европске санкције, тврди Бела кућа, али би ублажио нека друга ограничења под условом да се транспортована руска нафта продаје по цени која није већа од оне коју би одредиле Сједињене Државе и њени савезници.
То би омогућило Москви да настави транспорт нафте у остатак света, а нафта која се сада испоручује у Француску или Немачку, одлазила би и другим наручиоцима у Централној Америци, Африци, Кини и Индији, али по сниженој цени.
Поједини економисти и стручњаци за нафтну индустрију скептицни су да ће ова идеја заживети и упозоравају да би план углавном могао да допринесе повећању зараде нафтних рафинерија, а да би Русија и њени савезници могли глатко да одбију да своју нафту продају по цени коју диктирају САД.
