Савез економиста Србије предлаже антикризне мере

БЕОГРАД: Мере за радна места у приватном сектору су кључна каракира за снажан подстицај опстанку предузећа и њиховом активирању с проласком кризе и део су интервентних мера фискалне политике које предлаже Савез економиста Србије.
novac pare

У документу “Прилог иницијативи за дефинисање антикризних мера економске политике” који је објављен на сајту Савеза економиста Србије, наводи се да би конкретне предложене мере које се односе на радна места требало да буду примењене у периоду од најмање три месеца, са могућношћу продужетка примене.

Уочи сутрашњег представљања сета економских мера које је најавио председник Александар Вучић, Савез економиста Србије, између осталог, предлаже међу мерама за радна места да послодавац не плаћа порез на зараде и доприносе за запослене који су на неплаћеном одсуству, а да накнада за плаћено одсуство мора бити најмање једнака износу од 70 одсто нето минималне зараде у Србији.

Предлог је и да се за запослене на неплаћеном одсуству уводи посебна новчана накнада која не може бити мања од 60 одсто нето минималне зараде, а која би се исплаћивала из буџета.

Послодавац би, како предлаже Савез економиста Србије, плаћао 50 одсто пореза на зараде и доприносе за запослене који раде од куће пуно и непуно радно време.

По том предлогу, послодавац не би плаћао порез на зараде и доприносе за запослене који подлежу обавезној изолацији и за запослене који не раде услед наредбе државних органа.

У тим случајевима запослени би из буџета добијали накнаду као запослени на неплаћеном одсуству.

Међу интервентним мерама које предлаже Савез економиста Србије су и да се на најмање три месеца обустави плаћање пореза на добитак и пореза на имовину.

Након истека три месеца порез на добитак би се, како предлажу, плаћао у висини од 50 одсто обрачунатог износа за 2020. годину.

Траже и да се у периоду од најмање три месеца обуставити плаћање паушалног пореза чиме би се, како наводе, олакшао положај предузетника.

У Савезу економиста Србиј сматрају да на најмање три месеца треба обуставити обрачун камата на доспеле пореске обавезе и плаћање парафискалних намета као што су фирмарине, чланарине, еколошке таксе и слично.

Предлажу и да се након истека ванредног стања размотри смањење висине пореза на добит са 15 одсто на 10 одсто.

Међу мерама на страни буџетских расхода које треба предузети су да се извршавају планирани буџетски расходи за пензије и јавне инвестиције.

Наводе да не треба искључити могућност умереног умањења зарада у јавном сектору ако криза потраје више од неколико месец.

Оцењују да је неопходно одлагање инвестиционих пројеката који имају мали допринос привредном расту и преусмеравање тих средстава за финансирање мера антикризног програма.

Такође, наводе да је потребно преиспитивање планираних расхода и њихово смањивање на свим позицијама јавних набавки које немају везе са мерама здравствене, социјалне и економске заштите у условима кризе.

Сматрају и да је нужно и потребно повећање расхода за здравство и социјалну заштиту.

Паралелно са интервентним мерама фискалне политике неопходно је, кажу у Савезу економиста Србије, дефинисати сет мера које ће подразумевати драматично повећање ликвидности привреде, чиија имплементација мора, како поручују, бити рекордно брза.

EUR/RSD 117.5790
Најновије вести