Одговоре је дало 2.238 ИТ стручњака из сектора спрецифичног по бројним бенефитима попут флексибилног радног времена, рада од куће и приватног здравственог осигурања.
Највише ИТ-јеваца, скоро 40 одсто, је између 27 и 35 година, а затим следе старосне категорије од 36 до 44 године, односно од 22 до 26 година.
Готово половина ИТ стручњака има више од пет година радног искуства, а готово четвртина између две и пет година искуства.
Према пребивалишту и месту рада половина ИТ-еваца је стационирано у Београду, 17 одсто у Новом Саду, а следе Ниш и Суботица који су се појавили на мапи жељених дестинација за ову струку.
Програмери у Србији више раде за стране компаније - 55 одсто, док их је 45 одсто у домаћим компањиама.
Жељу да промени радно место истиче 58 одсто испитаних, но они не траже активно посао, али су заинтересовани за понуде, док је сваки четврти у потрази за новим запослењем.
Код промене радног окружења најбитнија им је плата, а као следећи разлог наводе рад у новим технологијама, па изазовније пројекте, као и бољи work/life баланс.
Више од четвртине програмера наводи да зарађује између 500 и 1.000 евра, нешто преко петине их има плату између 1.001 и 1.500 евра, док се 14 одсто изјаснило да зарађује између 1.501 и 2.000 еура.
Сваки десети програмер се изјаснио да је у платежном рангу између 2.001 и 2.500 евра, док је сваки педесети у платном рангу од 3.501 до 4.000 евра.
Уз високе плате, програмери цене и добар систем бенефиција. Омиљена им је флексибилно радно време и, одмах после тога, рад од куће.
Готово четвртина програмера завршила је средњу школу, највећи број њих (35 одсто) има само основне студије, док их је са мастером нешто преко петине.
Програмери наводе да за стицање нових знања и вештина највише користе онлајн курсеве, званичну документацију и блогове/форуме.
