На скупу, коме је присуствовао и министар за бригу о селу Милан Кркобабић, председник Одбора САНУ за село академик Драган Шкорић истакао је да је намера организатора да скрене пажњу јавности на пад сточарске производње у Србији и потребу да се тај тренд промени. "Производња је пала, укупан број стоке је пао, квалитет производа такође. Жеља нам је да покажемо оно што је Србија у сточарству сада, што би требало да буде, и у ком периоду шта треба урадити да се то деси. Жеља нам је да покренемо једну од најважнијих грана у привреди Србије, јер све развијене земље имају развијено сточарство. Хајде да и ми развијемо наше сточрство, а тиме и привреду Србије", изјавио је академик Шкорић.
Он је нагласио да о сточарству треба да брине цело друштво, а нарочито Влада.
"И да не буде само једно министарство експонирано, него већина министарстава, јер свако од њих на свој начин може помоћи развоју села", рекао је председник Одбора за село САНУ.
Шкорић је изнео идеју да се у пројекат оживљавања сточарства у српским селима укључу и дијаспора тако што би уложила средства за формирање фонда у иностранству који би се бринуо о финасирању пројеката оживљавања сточарства и њиховом финасирању под повољним условима.
Председник САНУ, академик Владимир Костић, оценио је да смо постали "непокретно друштво", које чека да му неко са стране донесе решења проблема.
Он је поздравио сарадњу Одбора за село и Министарства, јер она показује супротну тенденцију.
"Активности овог одбора и његова веза са Министарством управо показује како се ствари промишљају, покушавају са различитим концептима, са налажењем решења на начин који ће бити на срећу овог народа, и ја гајим огромно поштовање према тим активностима", рекао је академик Костић.
Нагласио је да је и његова породица у прошлости била једна од тих које су напустиле свој крај због небриге за опстанак таквих средина.
"Село одакле ми потичемо на обронцима Сврљишких планина заправо је хранило моју породицу, али ту није било елемента који ви овде наводите, а то је одрживи развој. Зато смо ми на крају силазили с планина и бежали из родног краја. Можда је то једна од намера Одбора, да више нико не бежи, него да има пуни живот тамо одакле је започцео свој животни пут. Ово вам говори један бегунац", истакао је председник САНУ.
Министар Кркобабић рекао је да Србија у сточарској производњи знатно засотаје за развијенијим земљама.
"Удеио стоцарства у нашој пољопривреди је око 30 одсто. Све земље развијеније од нас, да не помињем оне најразвијеније, имају удео од 60 одсто. Јасно је да морамо да повећанмо удео сточарства у пољопривреди, јер без развијеног сточарства нема развијене пољопрвреде, а ни савременог села", оценио је Кркобабић.
Подсетио је да Србија има веома добре географске услове за развој сточарства, и додао како ће Министарство на чијем је челу у наредном периоду посебну пажњу посветити развоју сточарства.
"Зато нам је овај скуп толико важан. Жеља нам је да српски домаћини постану значајни робни произвођачи. Даћу вам један мало познат податак да смо 2013. године од извоза меда остварили 13-14 милиона евра, што је било више него од укупног извоза меса тада. То нам сугеруше да морамо да мењамо однос према сточарству. Та пољопривредна грана мора да буде крајње интензивна, и ако желимо да омогућимо већи квалитет живота на селу, да им омогућимо веће приходе, онда морамо да посветимо бригу сточарству", рекао је Кркобабић.
Подвукао је да ће посебна пажња на конкурсу Министарства за подршку задругарству вредном 500 милиона динара посебна пажња бити посвећена сточарима.
Додао је како би био срећан уколико би бар трећина тог износа била усмерена ка сточарским задругама.
"Ово је охрабрујућ потез, и мене радује да САНУ овог пута организује конокретне скупове чији задатак је да помогну непосредно људе на терену, да им дају праве савете, јер ће после скупа почети обилазак села Србије на челу са професором Шкорићем. Посетићемо регионалне цетнре, пољопривредне стручне службе и покушаћемо да ова нова сазнања из ове области стигну до домаћина Србије", изјавио је министар Кркобабић.
