Ефикасно коришћење енергије и рационална потрошња енергената већ дуже време је све већи приоритет у целом свету. Чине се напори да се што је могуће више, уз класичне енергенте, користе обвновљиви извори енергије и тако остваре уштеде, али и бенефити - и кад је реч о енергентима, животној средини и кућномн буyету. Међу факторима који су допринели све већем окретању алтернативним изворима, без сумње су и енергетска криза с којом се Европа суочила почетком прошле године, све скупљи енергенти и упозорења да их неће бити довољно, али и све већа свест потрошача да је важно енергенте трошити рационално јер они класични нису неисцрпни, а коришћење обновљивих извора енергије добро је и за човека и за природу.
Добра страна коришћења обвновљивих извора енергије је то што су они доступни. За коришћење енергије сунца потребно је поставити соларне панеле, а соларни системи могу да се поставе на куће, али и зграде, уколико се станари у оквиру стамбене заједнице договоре о томе. Наравно, потребно је уложити доста новца, али се улагање након одређеног броја година исплати и потрошачу доноси корист. Како би се вишкови енергије који се тада произведу могли користити, потребно је да постоји одговарајућа законска регулатива која омогућава да купац може бити и произвођач струје, што је у Србији могуће. Дакле, потрошач може бити прозјумер, односно и купац и произвођач струје, а тај статус омогућава да се производи струја за сопствену потрошњу, али и да се произведени вишкови, који се не потроше одмах него складиште у електроенергетски систем, повуку када је потрошња већа од производње.
Количина струје коју купац/произвођач може да производи ограничена је на основу снаге прикључка коју има, а производња не сме бити већа од његове годишње потрошње. То, заправо, значи да се количине које ће бити испоручене у мрежу утврђују на годишњем нивоу и уколико производња у том периоду надмаши потрошњу, разлика испручене количине у мрежу купцу/потрошачу неће бити плаћене.
По речима стручњака за енергетику Жељка Марковића, улагање у соларне панеле, односно производњу електричне енергије из обновљивих извора енергије, исплати се након десетак година, што је око половине века трајања соларних система. Уз то, остварује се и низ позитивних ефеката - штеди се сопствени новац, потом и енергија, повећава се производња зелене енергије и позитивно утиче на заштититу животне средине. Вредност инвестиције зависи од снаге електране са соларним панелима и креће се око евро по вату инсталисане снаге. За већину домаћинстава довољна је електрана снаге од три до пет киловата, што би их коштало од 3.000 до 5.000 евра.
- Висина улагање у овакве системе зависи од инсталисане снаге, а одређено је карактеристикама потрошње - каже Марковић. - На цену утиче много фактора, разликује се од купца до купца и креће се од 0,7 евра по вату инсталисане снаге до 1,1 евро за привреду, док је за домаћинства цена нешто виша. Просечан рок исплативости такве инвестиције за привреду је од шест до осам година, а код домаћинстава, код којих је исплативост инвестиције у директној вези с потрошњом, између девет и десет година. То је у складу с важећим стандардима јер се, практично, дуже од половине века трајања оваквих система струја троши бесплатно. Ипак, најважније је да онај ко жели да буде купац/произвођач струје стави на папир све трошкове, утврди који му је систем потребан и који жели да користи и провери његову исплативост па тек онда крене у инвестицију.
Он истиче да је за оне који имају статус купца/произвођача сада ситуација повољнија него прошле године, односно да се период поврата средстава уложених у соларне панеле смањује.
- Од почетка ове године порез на додату вредност више се не обрачунава на комплетну преузету енергију, већ само на разлику, па се тиме смањује период поврата инвестиције, а на то утиче и цена струје јер је последњих годину дана електрична енергија неколико пута поскупљивала - каже Марковић.
Д. Млађеновић
