Ипак, Шошкић верује да је јачање динара у односу на евро краткорочног карактера и да Народна банка Србије прати та кретања.
НБС има на располагању инструменте које може да користи и обезбеди не само стабилност, већ и реалан однос на девизном тржишту који неће угрозити извозни сектор наше земље, рекао је Шошкић.
Динар је јачи према евру за око 0,5 одсто него пре месец дана, а на годишњем нивоу је јачи за око 3,2 процента. Од почетка године, динар је према евру ојачао за око 3,3 посто.
Јачање динара у односу на евро или било каква друга промена у девизном курсу је, у суштини, последица различитог нивоа прилива и одлива средстава у финансијски систем. Али, треба да будемо свесни да на тај притицај и одлив утиче више фактора, каже Шошкић.
Један од фактора, како објашњава, представљају извоз и увоз као главне компоненте, али такође, алтернативно, ниво каматних стопа у Србији у односу на каматне стопе у окружењу, и да ли ту постоје одговарајући токови капитала, најчешће краткорочног и шпекулативог типа који могу утицати на девизни курс.
У том смислу, сматра Шошкић, монетарна политика може да коригује, евентуално, неке токове за које се може претпоставити да нису у интересу дугорочне стабилности финансијског система земље.
Истиче да, уколико постоји и релативна стабилност у јачању динара - постоје и механизми да се спречи даља номинална и реална апрецијација динара.
Шошкић наводи да не треба изгубити из вида да прави и здрав привредни развој Србије управо почива на том сектору и да тај сектор не треба да буде изложен, на известан начин, неповољним кретањима по питању девизног курса.
Треба да знамо да уколико динар јача, то није добро за најзначајнији и најздравији део српске привреде, закључио је Шошкић.
