Проценат клијената који је поднео захтев за стамбени кредит у четвртој деценији износи приближно 53 одсто. Пре тридесете, на овај корак одлучило се нешто више од 16 одсто клијената, а после 40. године живота - њих 31 одсто, наводи се у саопштењу ове банке.
Просек година мушкараца и жена којима су одобрени стамбени кредити ове године је ближи четрдесетој, и износи 38,5 за мушкарце, односно 39 за жене.
Према анализи Ерсте банке, иако су и цене квадрата и кирије за издавање станова биле у опадању, у последњем периоду су незнатно повећане.
Тако просечна цена изнајмљивања двособног стана у Београду износи приближно 375 евра, у Новом Саду 240, а у Нишу 180 евра.
С друге стране, према подацима Ерсте банке, просечна месечна рата стамбеног кредита у еврима у 2016. и првој половини 2017. године у Београду је износила 325 евра, у Новом Саду 245, а у Нишу 190 евра.
Убедљиво највише стамбених кредита у Ерсте банци подигнуто је за куповину станова у Београду, готово половина (48 одсто), затим у Новом Саду и околини (27%), док у остатку Војводине тај проценат износи осам, а у осталим деловима Србије 17 одсто.
Занимљива је и чињеница да су од укупно пласираних кредита Ерсте банке, 68 одсто подигли мушкарци, а 32 посто - жене.
Очекује се раст цена станова у ЦИЕ, у Србији мали раст
Цене некретнина у централној и источној Европи (ЦИЕ) још увек нису превисоке, а у Србији су скромно порасле у последњем периоду, али у градовима знатно испод рекордног нивоа из 2008, пре свега у Београду где су ниже отприлике за 25 одсто, показује истраживање Ерсте Групе.
Ситуација на тржишту некретнина у региону ЦИЕ је неуједначена, при чему је већи раст цена примећен у Мађарској и Чешкој, а нижи у Хрватској, Словенији, Румунији, Пољској и Словачкој, наводи се у истраживању.
Најновија понуда у Србији је, како се додаје, више усредсређена на изградњу некретнина средње односно више класе, које се продају по вишим ценама, као и на екстерну потражњу и куповине некретнина у циљу инвестирања.
Шире гледано, побољшање економских услова и услова на српском тржишту рада делује као фактор који подржава актуелна скромна повећања цена, али је ипак мало вероватно да ће на кратак рок да доведе до алармантне ситуације по питању нивоа цене.
Подаци из Хрватске народне банке указују на то да је опоравак цена некретнина у Хрватској и даље веома скроман (0,9 одсто 2016. године), да су нивои цена и даље око 20 одсто испод нивоа из периода пре кризе и да су чак забележили благи пад у првом кварталу 2017. године, наводе из Ерсте Групе.
Понуда је тренутно више усредсређена на пројекте средње односно више класе, који се продају по вишим ценама, с обзиром на слабу понуду последњих година.
Побољшање услова на тржишту рада и сентимент подржавају одређену постепену узлазну путању цена, иако прилично стагнантан кредитни циклус и демографија имају супротан ефекат. Зато, када је реч о ценама некретнина у Хрватској, у Ерсте Групи оцењују да нема значајнијих знакова прегревања на тржишту.
Након претежно нижих цена некретнина у Словенији после кризе у банкарском сектору и рецесије, забележен је опоравак почев од 2015. године и динамика цена се убрзала у другој половини 2016. године.
"Очито су добри економски резултати, побољшање ситуације на тржишту рада и индикатори сентимента утицали на позитивна кретања цена. Опоравак стамбених кредита је такође дао свој допринос. Стога је након повећања цена некретнина за 3,3 посто у 2016.вероватно да ће доћи до даљег убрзања раста у предстојећем периоду", наводи се у документу.
Према овом истраживању у Чешкој су реализоване цене станова скочиле за 17 посто међугодишње у првом кварталу 2017. године, након већ брзог раста у 2016. години. У Будимпешти су цене порасле у протеклих неколико година за 60 до 80 процената у појединим деловима града, према незваничним подацима.
У Румунији су станови поскупели за 5,1 одсто међугодишње у првом кварталу ове године, према локалном Заводу за статистику, при чему су највећу стопу раста забележиле цене станова у Букурешту, од 8,7 процената.
