Крајем прошле године посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о проценитељима вредности непокретности, али је његова примена почела од пре два и по месеца. За то време у именик лиценцираних управника уписано је укупно 35 проценитеља, од којих је осам из Новог Сада, по један из Бечеја и Сремске Митровици, док су остали из Београда. У Именику организатора стручне обуке за проценитеље уписани су Републички завод за судска вештачења Нови Сад и Национално удружење проценитеља Србије из Београда, који су уједно и организатори континуираног професионалног усавршавања.
Постојећи судски вештаци ће посао процене имовине, било да је реч о грађевинском, пољопривредном или шумском земљишту, зградама – стамбеним, комерцијалним или комбинованим и другим грађевинским објектима на којима може постојати засебно право својине, као и процену капитала – моћи да без нове лиценце раде до јуна наредне године, али након тога посао проценитеља непокретности моћи ће да обављају само они који су у именику лиценцираних проценитеља и поседују валидну лиценцу за рад.
Процену имовине и капитала за различите сврхе данас раде судски вештаци из различитих области стручности, али и сада и лиценцирани професионални проценитељи. Колико је важно што је Србија најзад усвојила Закон о проценитељима вредности непокретности говори и чињеница да процене капитала у Србији раде и судски вештаци за област економије и носиоце лиценце коју је некада издавало Министарство за економску и власничку трансформацију Србије према Закону о својинској трансформацији. Министарство одавно не постоји, а закон је стављен ван снаге, лиценце које су издаване више не важе, што је и званичан став Министарства финансија. Међутим, те лиценце се још увек прилажу уз извештаје о процени капитала.
У Именику лиценцираних проценитеља, који је објављен на сајту Министарства финансија, налази се и Горан Пивнички из Бечеја, који је раније био судски вештак за процену имовине и поседовао међународну лиценцу за проценитеља, па самим тим није морао да прође садашњу обуку. Он је на основу захтева и доказа о поседовању међународне лиценце, без полагања стручног испита и без присустовања курсу, добио нову лиценцу и нашао се у регистру Министарства финансија.
– До сада сам тај посао радио као судски вештак и радио сам процене тржишне вредности пољопривредног земљишта – рекао је за „Дневник” Пивнички. – Радио сам најчешће за банке. Када банка некоме даје кредит, она узима у хипотеку неку непокретност – стан, кућу, пољопривредно земљиште... и проценитељ одређује тржишну вредност те непокретности. То не може да ради сама банка јер она има интерес да можда некоме мало повећа вредност да би му дала више кредита или из неког другог разлога, па смо онда ми, као независни судски вештаци, радили процену. Радио сам само пољопривредно земљиште и то ћу наставити и након добијања лиценце. Он је додао да и око процене њива има много посла па зато и не намерава да проширије „области”, мада има право да ради процене свих непокретности.
По Закону о проценитељима вредности непокретности, процену могу да раде само лиценцирани проценитељи, а уколико они нису у регистру, јавни бележник или други државни орган имаће обавезу да одбије процену вредности. Проценитељ за добијање лиценце мора да има високо стручно образовање на студијама другог степена, да је успешно прошао стручну обуку, да има најмање три године радног искуства на пословима процене, да има положен испит за стицање звања лиценцирани проценитељ, да му није изречена забрана издавања лиценце, да није правоснажно осуђиван за кривична дела која га чине недостојним за обављање послова процене. Након завршене обуке, печат на лиценцу ставља Министарство финансија.
Тим законским прописом предвиђено је да мишљење професионалног проценитеља непокретност буде валидно искључиво код банака, али не и на суду. За двомесечну обуку, папир и печат, професионални проценитељи који желе да добију лиценцу и тиме отпочну рад морају да издвоје од 1.100 до 1.500 евра.
Љ. Малешевић
