Реч је, истиче Ивковић, о приличном износу, с обзиром на то да је квота Србије у ММФ-у 0,14 одсто.
Према њеним речима, ММФ је јуче дистрибуирао 95,8 посто од укупне алокације 650 милијарди долара СДР-а, коју је Одбор директора Фонда одобрио за подршку ликвидности и борби држава чланица протв пандемије и последица корона кризе.
Вицегувернер Ивковић оцењује да је ММФ и током ове кризе показао да није само "полицајац" него и неко ко брине о глобалним финансијама.
Подсећа да се о алокацији СДР-а говорило и прошле године, али је ТАЈ предлог наишао на већу подршку тек ове године.
"Генерални директор ММФ-а Кристалина Георгиева је крајем јула дала свој предлог за алокацију Специјалних права вучења у износу од чак 650 милијарди долара, што је заиста огроман износ. Одлука је усвојена на Одбору директора ММФ-а 2. августа, а јуче је уследила алокација 95,8 одсто СДР од укупног износа од 650 милијарди долара", објашњава Ивковић.
Напомиње да је ММФ дао и јасне смернице да је циљ ових алокација да се задовоље дугорочне потребе за резервама сваке земље, да се изгради потрошачко и пословно поверење у земљама у којима оно не постоји и да се појача тамо где постоји, као и да се подржи опоравак од ефеката пандемије, посебно најрањивијих земаља.
Када је реч о коришћењу ових средстава, Ивковић за Танјуг наводи да је свака земља слободна да их користи у складу са својим могућностима.
"Може да их користи за јачање девизних резерви, за отплату неких скупљих дугова, затим ако је планирала да изађе на међународно тржиште може уместо тога да искористи ова средства", истиче она.
Каже, међутим, да ова средства не смеју да буду замена за структурне реформе, што значи да свака земља мора да настави да их спроводи.
Вицегувернер НБС наводи да се још не зна за шта ће Србија утрошити ова средства, а то ће, додаје, бити предмет договора са носиоцима извршне власти у Србији, који су показали да умеју да воде земљу.
Ивковић оцењује да ово пуно значи за нашу земљу, пре свега за јачање поверења.
"То и за глобални ниво и за међународну заједницу значи јачање поверења, а самим тим и повољније финансијске услове. Што су повољнији финансијски услови на глобалном нивоу, то се свакако добро одражава и на Србију", наглашава она.
Подсећа да су наше девизне резерве на крају јула износиле 14,58 милијарди евра, а да су сада, како је на презентацији извештаја о инфлацији навела гувернер НБС Јоргованка Табаковић и веће, те да су за 10 одсто веће него пре кризе, што је успело ретко којој земљи.
