Да би установили прецизну здравствену слику сектора аудиовизуелне продукције анкета Асоцијације обухватила је узорак од 130 фирми, од којих 25 чланова СФА.
Тако смо добили врло јасну слику економских потешкоћа за које је потребна брза реакција државе, написала је дирекотрка Асоцијације Милица Божанић Божанићева.
Одговори на питања рефлектују мишљење 53% фирми и 47% предузетника, међу којима највише сценографа и продукцијског особља.
Како је показала анкета, за велику већину од 73% фирми отказани су сви послови чиме је процењени губитак само анкетираних фирми за обуставу рада током 3 недеље у марту месецу процењен на 9,6 милиона евра, од чега нешто више од половине 4,9 милиона евра су губици 20 анкетираних фирми у области дистрибуције и приказиваштва.
У реалности ова цифра је барем 3-4 пута већа, наводи Божаничева, ако се узме цео сектор ван анкетираног узорка.
Свега нешто мало више од 20% фирми одговорило је да су задржали посао у истом обиму и да организују посао од куће или на даљину - ово се односи на пост-продукцију, продукцију анимираног садржаја, припреме пројеката планираних за снимање на лето, припрема пројеката за конкурсе и сл.
Како прогнозируају из Асоцијације, милионски губици настављају да се ређају јер у наредном периоду април-јун 60% фирми очекује да ће бити без икаквих прихода, док још 27% њих очекује да ће им пад прихода бити већи од 50%.
Свега мали проценат, око 4% немају пад прихода, или је он веома мали и те фирме углавном су у домену постпродукције и визуелних ефеката чији главни изазов је организација посла на даљину и приступ квалитетној ИТ инфраструктури како би количина података и обрада материјала могла несметано да се одвија.
Прегледали смо шта су друге земље већ до сада увеле и поред Немачког федералног фонда са 15 милиона евра помоћи специфично намењеног фирмама у продукцији и приказиваштву, тешко да се Србија може такмичити са мерама као што су покривање двонедељне плате за фриленсере, уведено у Великој Британији и САД, или надомешћивање изгубљеног профита за период април-јун свим фирмама у области културе за шта је Шведска обезбедила 45 милиона евра, каже Божанићева.
Како се наводи, чак се и Нетфликс прикључио са 100 милиона долара који ће кроз професионалне уније и продукцијске центре у којима овај гигант функционише бити дитрибуиране члановима екипа који су спречени да раде и тиме лишени основног прихода.
У већини земаља, зависно од њихове економске снаге, али и јачине синдиката уведене су различите мере које се све своде на: одложено плаћање пореских обавеза, смањење пореских стопа, лакши приступ банкарским кредитима са државним гаранцијама и посебни подстицаји за фирме које су у значајној мери погођене кризом.
Разматрајући између најприсутнијих модела мера две трећине анкетираних се изјаснило да пореско растерећење на сталнозапослене би најдиректније помогло фирмама, односно одлагање плаћања пореза и доприноса за оне регистроване као паушалце. 18% анкетираних фирми сматра да би бескаматним кредитима са грејс периодом помогли да преброде дату ситуацију.
Како наглашава Божанићева, фирме су послале снажан апел ка Филмском центру Србије и Министарству културе, да морају да одржавају све планиране конкурсе како би фирме, поготово оне искључиво фокусиране на ауторску продукцију, наставиле са радом, али исто тако 8% њих сматра да би држава требала да појача јавне набавке, било кроз стимулисање ТВ станица са националном фреквенцијом да откупљују готове програме из каталога фирми, или кроз наручивање дигиталне продукцију других културних садржаја (позоришта, концерата итд).
Велика већина представника индустрије (67%) сложила се да би у овом тренутку позитиван утицај на њихову фирму имало одлагање примене новина закона о дохотку грађана, односно одлагање примене теста самосталности до краја године, што смо видели да је одложила и Британија.
У разговору с колегама из Европске асоцијације филмских комисија (ЕУФЦН), додају из Асоцијације, који се баве управо међународним пројектима и асистенцијом снимањима на својим територијама, у овом тренутку готово је немогуће предвидети како ће изгледати филмска индустрије до краја године и да ли ће се она вратити у своје токове, нарочито када говоримо о пројектима који укључују међународне партнере било кроз извршну продукцију холивудских, боливудских, адвертајзинг или ко-продукцијских пројеката.
Због овога домаће тржиште и могућност да се на домаћем тржишту нађе довољно новца да се одржи ликвидност фирми у сектору аудиовизуелне продукције постаје пресудно питање за државу, јер поред филмског има директна преливања и на друге секторе. Системи подстицаја који већ постоје ће зато бити важан механизам који не треба урушавати вишим праговима, већ искористити механизам да се подстакне што већи број инвестиција, каже Божанићева.
Како за крај истиче, остају отворена многобројна питања као што су шта ће се десити са буџетима који су били намењени за продукцију, на који начин ће се сва заостала планирана продукција реализовати, да ли ће бити укинутих пројеката, да ли ће након обуставе доћи до пада цене рада…
