У НАЛЕД-у је речено Танјугу и да би озакоњење морало да гласи на купце уместо на несавесне инвеститоре чији односи са државом не треба да се тичу грађана који су легално куповали станове.
У Министарству грађевине кажу за Танјуг да се ради на убрзању процеса озакоњења објеката и да су већ одредили квоте и норме за поступање по предметима тако да један запослени на пословима озакоњења треба да донесе 30 решења о озакоњењу месечно и обради дневно 15 захтева.
Министарство грађевинарства је навело да предузима мере како би се Закон о озакоњењу објеката ефикасно спроводио у целој земљи.
"Што се тиче предлога Сиве књиге НАЛЕД-а о одређивању норми надлежних органа у пословима озакоњења, министарство је већ извршило анализу броја нерешених захтева, као и броја запослених и ангажованих лица који обављају послове озакоњења и утврдило динамику неопходног поступања те свим надлежним органима за озакоњење упутило допис и одредило квоте".
У министарству подсећају да је Закона о озакоњењу објеката ступио на снагу 27. новембра 2015, а његове измене и допуне 6. новембра 2018. и истичу да је у претходних 15 година на основу свих ранијих закона који су уређивали област легализације објеката донето свега око 151.000 решења о легализацији, док је на основу Закона о озакоњењу објеката, за нешто више од три године његовог спровођења, донето 210.000 решења о озакоњењу.
Додају, такође, да су у циљу бржег спровођења озакоњења покренули иницијативу и да је владина комисија дала сагласност за додатно ангажовање укупно 1.056 људи на пословима озакоњења, а на основу потреба које су исказале све јединице локалних самоуправа.
У министарству кажу и да су више пута вршили контроле спровођења послова озакоњења у свим локалним самоуправама и организовали посете и заједничке састанке како би се отклонили сви проблеми и недумице запослених приликом обављања послова озакоњења.
"Локалне самопураве имају све услове и законске и кадровске да тај важан задатак који се обавља у јавном интересу Србије успешно приведе крају до 2023.године, који је као рок за завршетак предмета дат последњим изменама и допунама закона", наводе у Министарству грађевине.
Консултант НАЛЕД - а за регулаторна питања Ђорђе Вукотић је рекао Танјугу да је озакоњење око два милиона бесправних објеката, од чега су половина стамбени, огроман посао и да је проблем у томе што има више критеријума за озакоњења различитих објеката, чиме се тај процес компликује.
"То је врло крупан залогај ако процедура није потпуно јасна. Зато предлажемо да се та процедура поједностави и буде потпуно јасна и универзална за све нелегалне објекте, а да питања која не интересује савесне власнике буду решавана између инвеститора и државе", казао је он.
Објаснио је да у закоњењу постоје два главна случаја: треба озаконити објекте који тренутно немају употребну дозволу, а где има различитих врста објеката грађених без грађевинске дозволе, као и озаконити објекте прављене уз грађевинску дозволу.
Навео је да, на пример, има објеката за које није издата употребна дозвола зато што није плаћен допринос за уређење грађевинског земљишта или зато што су пробијени габарити предвиђени дозволом - сазидано је више спратова или су сазидани станови већи.
"Наша идеја је била да се у односу на све те објекте примени јединствени принцип и да озакоњење свих тих објекта буде могуће, као и да се пропише потпуно идентичан поступак озакоњења. А, да се евентулно нерегулисани односи између инвеститора и Дирекције за грађевинско земљиоште решавају на други начин. Јер, шта некога ко је купио стан са грађевинском дозволом брига да ли је инвеститор платио допринос за уређење грађевинског земљишта", навео је Вукотић.
Истакао је да дирекција може то да наплати потпуно независно од поступка озакоњења.
Каже да је парадокс то што је најкомпликованији поступак озакоњења управо у ситуацијама када се одступило од грађевинске дозволе иако је ту реч о најсавеснијим купцима.
Зато НАЛЕД сматра да је сасвим логично да се тај објекат озакони на име савесног купца уместо, као што је то сада случај, на име инвеститора који по правилу није коректан, рекао је Вукотић.
"Сведоци смо исељења породица из таквих станова. Одједном се појављује неки поверилац који је накнадно стекао то своје потраживање и ставља шапу на њихов стан. Зато решење о озакоњењу не сме да буде на име несавесног инвеститора.
Са друге стране, наједноставније је озаконити објекте који су најнезаконитији, на пример, објекти зидани у неком парку без грађевинске дозволе, пошто нема одступања од грађевинске дозволе нити потраживања од дирекције.
"Тако се ствара огромна правну несигурност, јер чак и ако такво озакоњење прође у пракси поставља се питање да ли она могу да буду преиспитана. Са друге стране, ви сте ограничили на пет година процедуру озакоњења и рекли сте да ако се објекат не озакони да ће се рушити.
Уз то сте и забранили промет таквих објеката и прикључење на инфраструктуру".
То би значило, објашњава Вукотић, да се може доћи у ситуацију да неко користи такав објекат и да је већ прикључен на струју, али да не може накнадно да се прикључи на водовод и канализацију.
Вукотић је рекао и да ако власт каже да ће нешто срушити по истеку предвиђеног рока онда треба да буде доследна и то заиста уради, али да претходно мора свим објектима да буду озакоњени, осим у изузетним ситуацијама.
Напоменуо је да НАЛЕД има добру сарађу са Министарством грађевине и изразио очекивање да ће њихов предлог бити прихваћен.
Вукотић додаје да се у супротом ствара правна несигурност коју могу да користе за себе они који спроводе поступак озакоњења.
"У спровођењу реформи може да постоји бојкот од стране оних који имплементирају, а може да се деси и да само законско решење не буде довољно јасно, прецизно или компликовано. Ово је крупан посао који треба да заврши држава и у овом случају мислим да има мало и једног и другог", навео је стручњак НАЛЕД - а.
