БЕОГРАД: Америчка организација Стартап џином (Startup Genome) процењује, у новом издању свог редовног годишњег извештаја, да стартап тржиште Београда и Новог Сада вреди око 502 милиона долара и позиционира Србију у топ пет земаља по броју блокчејн девелопера у свету, саопштио је данас кабинет министра за иновације и технолошки развоја Ненада Поповића.
Укључивање Србије у то најрелевантније годишње истраживање о стартапима у свету покренули су Иницијатива Дигитална Србија и Кабинет министра за иновације и технолошки развој Ненада Поповића, док су у самом прикупљању података учествовали кључни играчи из домаће стартап заједнице.
У овогодишњем истраживању Стартап џинома учествовало је готово 300 стартап екосистема широм света, што га чини најопсежнијим до сада.
Ново истраживање даје много реалнију слику о томе где се у светским оквирима налази наша предузетничка сцена, јер је имало далеко већи обухват у односу на прошлу годину када су посматрана 54 екосистема.
Од данас је целокупан извештај доступан јавности, а у њему је други пут анализиран екосистем Београд и Нови Сад, једини у региону Западног Балкана.Вероватно најважнији податак изложен у истраживању односи се на процену вредности анализираних стартап екосистема.
Ове године, рачуница америчких истраживача каже да вредност екосистема Београд-Нови Сад износи око 502 милиона долара.
У извештају се и ове године указује на то да постоји значајан простор за побољшање индекса инвестиционих активности јер се Србија, према нивоу инвестирања у стартапе, и даље вреднује најнижом оценом.
"Држава је у последње четири године уложила близу 100 милиона евра у изградњу иновационе инфраструктуре и механизама за подршку стартап компанијама. Изградили смо четири најсавременија научно-технолошка парка у којима наука и привреда заједнички раде на развоју врхунских иновација за глобално тржиште. Отворили смо десет иновационих стартап центара у регионима Србије, а до краја године биће их још четири", рекао је Поповић.
Држава, додаје министар, препознаје проблем недостатка инвеститиција у стартапове и зато је донела у претходном периоду значајне пореске подстицаје за улагање у стартап компаније.
"Наставићемо да радимо на развоју механизама којима се стимулишу богате компаније и појединци из Србије, који су до сада углавном инвестирали у тржиште некретнина, да више улажу у српске стартапове. Осим тога, у сарадњи са Стартап џиномом радимо на развоју нових програма финансирања, а један од њих је и Национални фонд за суфинансирање иновација".
Како каже, тај фонд ће бити додатни подстицај представницима венчурног капитала из целог света и инвеститорима да улажу у српске стартап компаније.
Аутори извештаја препознају раст у домену домаће индустрије видео-игара кроз две велике аквизиције: новосадски студији 3Латерал и Еипиx постали су у претходној години део глобалних гејминг лидера, компанија Епиц Гамес, односно Плаyриx.
Србија је и даље позиционирана у топ пет земаља по броју блокчејн девелопера у свету, те извештај другу годину заредом издваја блокчејн и видео-игре као домаће подсекторе са највећим потенцијалом.
О резултатима извештаја и начинима како даље развијати стартап сцену, директор Иницијативе Дигитална Србија Небојша Ђурђевић каже да
мисија Иницијативе Дигитална Србија јесте да помогне успостављање домаћег економског раста који ће бити конкурентан и на глобалном плану.
"То свакако подразумева и да српска стартап сцена буде препозната у свету, а уврштавање Србије у један овако престижан извештај нам без сумње помаже у томе. Наиме, оног тренутка када се нека земља појави у Стартап џином истраживању повећавају се шансе да је запазе страни инвеститори и организације".
Према његовим речима, осим што је важно за кројење слике Србије у свету, то истраживање је важно и зато што нам омогућава да у исто време видимо како се наш екосистем позиционира у односу на друге стартап екосистеме у свету и мапирамо јаке стране које можемо да користимо као полуге, као и јазове које треба да премостимо за даљи раст нашег екосистема и напредак на пољу технолошког предузетништва,
Извештај се бави и утицајима пандемије КОВИД-19 на стартапе, где је један од главних налаза да четири од десет њих не расположе новчаним средствима за пословање дуже од три месеца.
Недавно објављено истраживање Иницијативе Дигитална Србија (хттпс://дси.рс/скенер-дигиталне-привреде-цовид-19) посвећено импликацијама пандемије на дигиталну привреду, показало је да чак две трећине домаћих стартапа бележи пад продаје већи од 60 одсто.
