Наиме, на почеку данашњег трговања на Волстриту дошло је до инверзије, односно обратних кретања приноса на двогодишњу и десетогодишњу државну обвезницу, што је тржишни феномен који показује да инвеститори траже већи поврат на улагање у краткорочне него у дугорочне државне обвезнице.
Принос на референтну 10-годишњу обвезницу спустио се на 1,622 процента, испод приноса на двогодишњу хартију који је износио 1,634 одсто.
То је показатељ да су инвеститори изгубили поверење у стабилност америчке економије, наводи АП и додаје да је оно што се чинило као благо отопљавање у трговинским односима између САД и Кине, које је подстакло јучерашњи знатан скок берзе, брзо заборављено.
Последња оваква инверзија кривуље приноса забележена је у децембру 2005. године, две године уочи рецесије у САД изазване кризом у америчком финансијском сектору.
Како напомиње америчка агенција, инверзија попут данашње догађала се уочи последњих девет рецесија од 1955. године наовамо, укључујући и глобалну економску криза која је почела 2007. године, а чије се последице осећају и данас.
Када би рецесија могла да се догоди, ако се уопште деси, није извесно, али је данашња инверзија уздрмала америчку берзу уочи званичног почетка рада.
Мање од сат времена уочи звона за отварање данашњег трговања, индекс Дау Џонс се стропоштао за 400 поена, односно за 1,4 одсто, као и индекс С&П 500, док је Насдак пао још више.
Цена злата, које се сматра сигурним уточиштем за инвеститоре, порасла је знатно изнад 1.500 долара по унци и наставља успон.
