Страни гости се враћају у војвођанске бање и на језера

НОВИ САД: Хотели и домаћа радиност у туристичким местима и градовима у нашој покрајини нису још попуњени као што су били током јуна 2019. године, пре избијања пандемије ковид-19, премда подаци Републичког завода за статистику показују да је број долазака туриста и остварених ноћења вишестуко увећан у односу на прошлу годину.
b
Фото: U Beloj Crkvi skoro kao na moru/Turistička organizacija Bele Crkve

Хотелијери и власници смештаја за издавање слажу се да се гости враћају, али не у обиму у којем се очекивало када су епидемијске мере попустиле средином јуна, а од пре неколико дана почела летња туристичка сезона.

И једне и друге охрабрује што има резевисаног смештаја за јули и август и што се полако враћају страни гости, који су знатно увећавали домаћи туристички промет. Тренутно највише одмарају гости без ваучера, мада и хотелијери и у домаћој радиности примају и ваучере.

У новосадским хотелима Езгит је добрано попунио капцитете.

- Као и пре епидемије, страни држављани су резервисали целокупан смештај за време одржавања фестивала - казали су у хотелу “Леополд” на Петроварадинској тврђави. - Хотел су пре избијања пандемије пунили страни гости, па је тако и сада. Тренутно у хотелу бораве страни туристи и међу њима је и група из Кине , али још увек то није у броју док није било епидемије – казали су у “Леополду”.

На северу покрајине дугу традицију у туризму има Палићко језеро, у истоименом месту Палић, али се хотелијери не хвале одвише пуним смештајним капацитетима. У хотелу “Президент“ резервисано је око 60 одсто смештаја за јули и август, а током јуна гостију је било само током викенда. – Посао се полако враћа, мада не као што смо очекивали када су попустиле епидемијске мере.

У туристичкој организацији Суботице кажу да је уочљиво да нема страних госитију, првенствено из Мађарске и Кине, који су били најбројнији док није стигао вирус, и то се уочава по броју ноћења на месечном нивоу.


Банатска Венеција пуна гостију

Једини који не кубуре у туристичком промету су у Белој Цркви или, како ову варош још зову, банатска Венеција због језера, где је, по речима директора Туристичке организације Новице Јовановића, туриста било у летњим месецима прошле године као да није било епидемије. – Гости нас ни тада а ни сада не заобилазе. Долазе, углавном, на једнодневне излете због купања на језерима, али има и оних који остају дуже, током викенда, па и на пет до седам дана .Имамо око 500 објекта: вила, викендица, апартмана који већ имају попуњен смештај од 70 до 80 одсто – казао је Јовановић, рекавши да Бела Црква нема хотел, али има десетак ресторана, где се гости могу окрепити и освежити.


– Пре епидемије, у мају и јуну 2019 године, на Палићу је било близу 16.300 ноћења, а у Суботици 12.500. Ове године у мају и јуну на Палићу је остварено око 8.800 ноћења, а у Суботици око 7.500 ноћења – рекао је Нешо Радуловић из суботичке туристичке организације.

Специјални резевар природе Делиблатска пешчара простире се на близу 35.000 хектара и обухвата општине Ковин, Алибунар, Белу Цркву и Вршац. Мала Сахара, Велика пешчара или Банатска пешчара неки су од синонима за резерват природе, где је за смештај страних гостију посебно на гласу Скореновац, удаљен од Ковина непуних седам километара, а од Београда педесетак.

У селу је било, све док пандемија није избила, чак 26 кревета у хостелима и 138 лежаја у двокреветним и трокреветним собама у домаћој радиносити и годишње је остварено током летње сезоне 6.000 ноћења - Ове године било је свега педесетак – казао је председник Удружења домаћина у еко–руралном туризму Ерне Бани. – Посебно смо били интересантни великим групама који аутобусима из Мађарске и Румуније долазе на три дана. Један дан иду у целодневни облизак Београда, други дан посете Лепенски вир и Ђердап, а трећи трећи дан да виде Делиблатску пешчару и Вршац и по повратку сврате у Нови Сад и на Палић. Сада још увек немамо такве госте, углавном долазе у транзиту, али постоје резервације за септембар и октобар, што је добро да се финансијски мало опоравимо– рекао је Бани.

З. Делић

EUR/RSD 117.5768
Најновије вести