По подацима Кровне организације младих Србије, која је сачинила алтернативни извештај о положају и потребама младих у Србији у овој години, протеклу годину око 9.000 младих је нашло радно место, што је око седам процената од укупног броја оних који су тражили посао.
На крају априла ове године у Србији је било 114.679 незапослених младих особа, док их је лане било 123.686. У протеклих пет година највише незапослених младих особа било је 2014. – 196.260. Подаци показују да је тренутно незнатно више младих мушкараца без посла у односу на незапослене жене у узрасту од 15 до 19 године, али да је мање младих мушкараца незапослено од жена у израсту од 25 до 29 година. Незапосленост младих од 15 до 24 године лане је износила 29,7 одсто, а годину раније она је била 31,9 одсто.
Кровна организација младих Србије, на основу података које је добила од Националне службе за запошљавање, у свом извештају наводи да у Војводини има 22.049 незапослених младих особа, што је 19,30 одсто у укупној незапослености. Мање незапослених младих од Војводине има једино Београдски регион – 12.729, док сви остали региони у Србији имају знатно више. Тако, рецимо, регион централне и западне Србије има 40.628 незапослених младих особа, а регион јужне и источне Србије 32.371. Ти подаци, оцењује се у извештају, говоре да је више од трећине незапослених младих из региона централне и западне Србије, што је био случај и у претходним годинама.
Млади у Србији најлакше се запошљававају са средњим стручним образовањем, а веома тешко са средњим општим и факултетским образовањем. У нешто бољем положају су млади који имају више стручно образовање. Кровна организација младих Србије наводи да је Европска комисија у извештају о напретку Србије у делу који говори о тржишту рада истакла да, иако је дугорочна незапосленост у паду, као и незапосленост младих, опада активност младих на тржишту рада. Наиме, проценат младих од 15 до 24 године који нису запослени, нису у процесу образовања нити обучавања лане је пао за 16,5 одсто. У извештају се наводи и да опадање популације од 0,5 одсто сваке године, заједно с емиграцијом и одливом мозгова – посебно младих, представљају кључни средњорочни и дугорочни изазов за Србију.
Посебан део свог извештаја та организација посветила је предузетништву младих. Истраживање је као први проблем истакло да предузетништво не постоји у образовном систему Србије и да су ретки примери где се млади у току формалног образовања сусрећу с том темом. Додуше, у неким школама постоје добри примери где се млади охрабрују на иницијативе и где се подстиче креирање ученичких компанија, али генерално образовни систем није такав да младе оспособљава за основе тржишног рада, самог тржишта, за било какав вид удруживања или размишљања макар о теми социјалног предузетништва.
Млади и данас у одређеним пољима предузетништва успевају и функционишу, и ту се пре свега мисли на ИТ сектор, различите старт-ап компаније, инкубаторе и оне који се на било који начин баве новим технологијама.
Осим у тим областима, предузетништво није превише развијено код младих у Србији.
С друге стране, наводи се у извештају те организације, као додатни проблем млади истичу и то да наше друштво генерално није предузетнички оријентисано и да млади „иду на сигурно”, односно преферирају државни посао који је сигуран и да никако не могу да се отргну од тог вида „социјалистичког наслеђа” у којем је кључни циљ младе особе за ради за државу. Указују на то да и школски систем додатно подстиче таква размишљања, а да су евентуално једини изузеци занатске школе и занимања која сама по себи предвиђају самосталан излазак на тржиште.
Узроци слабог развоја предузетништва код младих види се у новцу- капиталу као једном од кључних проблема, и у страху од неуспеха. Наиме, истраживања показују да на 2,7 неуспела покушаја, долази једна успешна предузетничка прича, а у тај ризик је мали број младих особа спреман да крене.
Све у свему, потребно је много штошта мењати да би млади били спремни за тржиште 21. века. Пре свега, мора се мењати већ готово устаљен образац понашања и размишљања да су млади „нестручни”, да немају искуства, да немају иза себе велике послове, да немају „званични портфолио” јер све то доводи до тога да им се значајно смањују прилике за посао. Такође, сматрају да постоји и технолошки и друштвени структурни проблем, а то је спор развој електронског плаћања, онлајн плаћања, да се и даље велики број трансакција одвија путем готовине, да се софтвери – иако све чешће – ипак не користе у довољној мери за пословање, да се млади не користе довољно за нове технологије и развој ИТ сектора јер их не прате све области. Уз све то, нужно је креирати образовне програме који ће младе технички оспособити за пословање и рад у 21. веку да би показали шта знају, колико могу и како да успеју на тржишту.
Љ. Малешевић
