Одбор ММФ-а оценио је да је током целог трајања програма (ПЦИ) његово спровођење било успешно.
То потврђује и чињеница да су одлуке о успешном завршетку ревизија доношене и без одржавања формалног састанка Одбора, што је могућност која се користи када се процени да формална дискусија није потребна, с обзиром на добро спровођење мера економске политике и добре макроекономске резултате.
Програм подржан Инструментом за координацију политике (The Policy Coordination Instrument - PCI) одобрен је Србији у јулу 2018, на период од 30 месеци, саветодавног је карактера и није предвиђао коришћење финансијских средстава.
Констатује се да су квантитативни циљеви за крај септембра испуњени и да је постигнут довољан напредак у испуњавању циљева структурних реформи.
Након што је у трећем тромесечју започет економски опоравак у Србији од последица пандемије вируса корона, ММФ прогнозира привредни раст Србије од пет одсто у 2021. и 4,5 одсто у 2022. години, уз висок и одржив раст и у средњем року.
Одбор ММФ - а оцењује да су мере монетарне политике и велики фискални пакет имали важну улогу у подршци домаћој економији и брзом опоравку.
Гувернер Јоргованка Табаковић истиче да је и током претходних ревизија програма Одбор ММФ - а позитивно оценио одговор носилаца економске политике у Србији, наводећи да је снажан, правовремен и свеобухватан.
Мере су, како је наведено, оцењене као добро осмишљене и на прави начин усмерене на заштиту грађана и подршку домаћинствима, очувању радних места, на већа улагања у здравство, обезбеђење довољне ликвидности у банкарском систему и лакше отплате обавеза по основу кредита.
Одбор Међународног монетарног фонда констатује и да је у Србији очувана ниска инфлација, а очекује да ће инфлација остати под контролом НБС и у 2021. години, и у средњем року.
За ову годину пројектује просечну инфлацију на нивоу од 1,9 одсто, као и њено постепено приближавање централној вредности циља у средњем року.
"Таква динамика инфлације у складу је и с пројекцијом НБС, чему би требало да допринесе и раст агрегатне тражње, подржан мерама монетарне и фискалне политике", рекла је гувернерка Табаковић.
Према оцени ММФ - а, фискални дефицит од три одсто бруто домаћег производа у 2021. години обезбедиће да се учешће јавног дуга у бруто домаћем производу смањује, истовремено стварајући довољно простора за подршку економском опоравку, укључујући веће капиталне инвестиције.
Истиче да и даље остаје неизвесност у погледу тока пандемије на глобалном нивоу.
Гувернерка Табаковић истакла је да је одлука о успешном завршетку петог разматрања економског програма очекивана.
"Цил економског програма, који је у јулу 2018. године одобрен на 30 месеци, био је очување макроекономске и финансијске стабилности, уз наставак структурних и институционалних реформи за подстицање бржег и свеобухватног раста, стварање нових радних места и даљи раст животног стандарда наших грађана. Србија је такав економски програм спроводила и сви циљеви су испуњени", навела је она.
Како каже, током осам година у Србији су створени услови за здрав и динамичан раст, што су препознали и инвеститори и рејтинг агенције.
"Делујући правовремено и адекватним мерама, НБС је у пуној мери подржавала председника и Владу Србије у јачању наше економије. Инфлацију смо очували на ниском нивоу, обезбедили смо релативно стабилан курс динара као неопходан услов за извесност пословања и планирања, девизне резерве смо ојачали на рекордне нивое, услове финансирања учинили смо најповољнијим до сада, а проблематичне кредите спустили смо на рекордно ниске нивое".
Одговоран приступ у вођењу земље и дефинисању и спровођењу политика омогућио је, истиче Табаковић, да на шок, који није забележен у новијој историји, одговоримо огромним пакетом економских мера, без угрожавања ценовне и финансијске стабилности.
"Без те и такве реакције, као и укупне политике председника Александра Вучића, владе и НБС, успоравање економске активности у прошлој години било би знатно веће, а раст у 2021. скромнији", рекла је она.
Гувернерка је подсетила и да су током четврте мисије у условима кризе чланови тима ММФ - а за Србију оценили да је Народна банка Србије својим мерама: смањења референтне каматне стопе, обезбеђивања ликвидности, прописивања застоја у отплати обавеза дужника и других облика олакшања у измиривању обавеза, уз низ других мера, наставила да чува неопходну монетарну и финансијску стабилност у условима када је то било најпотребније.
Одбор ММФ - а истиче да у наредном периоду приоритети остају везани за наставак структурних и институционалних реформи.
Средњорочни приоритети обухватају и развој тржишта капитала, унапређење управљања, укључујући и јачање владавине права.
Табаковић оцењује да средњорочни макроекономски оквир који ММФ пројектује за Србију указује на то да се очекује наставак добрих политика.
Међународни монетарни фонд на средњи рок пројектује динамичан раст који има добру структуру. Очекује континуитет ниске инфлације, раст извоза и девизних резерви Србије, фискални оквир, који истовремено обезбеђује смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу и подршку економији, укључујући и раст капиталних инвестиција.
Такође, ММФ очекује и да ће Србија наставити да оправдава поверење инвеститора, које се огледа и у виду пројектованих високих прилива страних директних инвестиција.
"Наши приоритети остају исти - стабилност и одржив и убрзан економски раст, уз даљи раст животног стандарда грађана", истакла је Табаковић, наведено је у саопштењу.
