Табаковићева је у божићном интервјуу за "Новости" рекла да је Србија куповала злато на међународном тржишту крајем 2019. године, када је купљено девет тона и крајем 2020. године када су набављене три тоне.
"Наше анализе приликом доношења одлуке о куповини злата засноване су на пројекцији дугорочних трендова и додатном јачању сигурности нашег финансијског система", рекла је Табаковићева.
Навела је да је злато на дуги рок најзначајнији чувар вредности и гарант заштите од инфлаторних и других ризика, што је, каже, нарочито важно у периодима кризе и неизвесности.
Истакла је да су тренутне резерве злата 37,3 тона и да су оне у односу на крај 2012. године више него удвостручене јер је тада било 15,3 тона, додала је и да је утростручена вредност злата са 0,6 на 1,9 милијарди еура.
"О томе колико је то био визионарски потез најбоље говоре ти подаци, али и податак да је 12 тона злата купљеног на међународном тржишту плаћено нешто испод 1.600 долара по унци", навела је гувернерка.
Табаковићева је рекла да када се та цена упореди са тренутном од око 1.800 долара закључак је да су девизне резерве повећане за око 78 милиона долара наводећи да је одлуком о куповини злата Србија ојачала финансијску стабилност земље.
На питање да ли ће Србија наставити са куповином злата, Табаковићева каже да се девизним резервама управља вођењем рачуна о њиховој сигурности и ликвидности, а да се истовременом настоји да се обезбеди њихова максимална профитабилност, те да ће се на тим принципима заснивати будуће одлуке.
"На домаћем тржишту редовно откупљујемо златне полуге од компаније "Србија Зиђин копер" из Бора, у мом мандату купљено је на тај начин више од 10 тона злата. У наредном периоду злато ћемо повећавати из домаће проуизводње, а простора има и за куповину на међународном тржишту", наводи она.
Одговарајући на питање о скоку цена у другој половини 2021. године и шта нас очекује у наредном периоду, гувернерка каже да је инфлација глобални феномен и да фактори који утичу на њен раст у највећој мери долазе из међународног окружења.
"Уверени смо да ће инфлација у току већег дела наредне године бити у паду, а највероватније ће се средином године вратити у границе дозвољнеог одступања од циља од три плус-минус 1,5 одсто, где би требало да се задржи и у средњем року", каже Табаковићева.
Када је реч о томе да ли ће курс динара у односу на евро остати исти, гувернерка напомиње да релативна стабилност курса више од девет година представља "снажно сидро" које доприноси остваривању бројних циљева-ценовној и финансијској стабилности, повећању извесности пословања за привреду као и за грађане кад доносе одлуке о штедњи и потрошњи.
"Због тога за нас та стабилност нема алтернативу. Наша земља је отворена и интегрисана у међународне економске токове, па на девизном тржишту не делују само домаћи фактори већ и фактори из међународног окружења", каже Табаковићева.
