Оно што се тада могло чути јесте да ће ова „зелена” електрана производити струје довољно за 240.000 домаћинстава у току године.
Оно што се из саме одлуке може закључити, јесте да ће будућа ветроелектрана имати максималну инсталисану снагу од 450 мегавата, више него што је тренутни капацитет свих „зелених” извора струје у Србији, што би требало да испоручи 1.200 гигаватчасова током године. До те снаге би требало доћи уз помоћ између 55 и 75 ветротурбина, које ће појединачно имати између шест и осам мегавата, а максимална висина турбина, са елисом у горњем положају, планирана је на 270 метара. Будући план укључује и изградњу трафо-станице од 400 киловолти.
Према пројекцијама, ова ветроелектрана смањиће емисију угљен-диоксида за 1,1 милиона тона годишње, а процењено је да је њен радни век тридесетак година.
Завод за урбанизам Војводине задужен је за израду плана, за шта је дат рок од 90 радних дана, који тече након што буду
прикупљени сви потребни документи. План ће се наћи и на раном јавном увиду, а потом и на јавном увиду од 30 дана у Срборбрану и Бечеју, као и у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине. Уз то, радиће се и стратешка процена утицаја овог пројекта на животну средину.
Како се наводи у скупштинској одлуци, просторни план се односи на 457 квадратних километара, док ће се планирање, коришћење и уређење и заштита тог протора заснивати „на принципима заштите животне средине и одрживог коришћења подручја, заштите природних ресурса и добара, биодиверзитета читавог подрујчја, заштите здравља људи.”
Израду плана и извештај о процени утицаја на животну средину финансираће предузеће „Ветрогон” из Београда са нешто више до 15 милиона динара. Из података о овом предузећу, види се да је једини власник „Ветрогона” компанија CWP Еуропе.
Према наводима руководилаца кровне компаније CWP Глобал, они тренутно припремају изградњу ветроелектране „Ветрозелена” у Панчеву, снаге 350 мегавата и соларне електране „Соларина”, снаге 150 мегавата, која ће се градити код Зајечара. Према проценама CWP-а, цена изградње „Ветрозелене” износи око 270 милиона евра, те се може назрети и цена будуће инвестиције на територијама општина Србобран и Бечеј. Поређења ради, CWP је изградио највећу ветроелектрану на копну у Европи у суседној Румунији, снаге 600 мегавата, коју чини 240 ветротурбина.
С. Крстић
