Како је недавно НАЛЕД саопштио, Нацрт закона о занатству могао би се наћи у скупштинској процедури чим се формира влада Србије, с тим што сматра да Нацрт треба да прође јавну расправу и да у њој учествују не само занатлије и занатска удружења већ и представници угоститељске и хотелске привреде, па и туристичке организације, да би се дошло до регулативе која би допринела експанзији занатства.
У ранијим изјавама занатска удружења истицала су да им треба практичан закон усмерен ка малим и средњим предузећима који треба да одреди место и улогу занатства у привредном окржењу, услове рада, образовање кадрова и јасно разграничи занатске радње и самосталне занатлије. Уједно су скретали пажњу на то да регулатива мора да садржи постојање занатске коморе која би имала јавно овлашћење и могла да учествује у расправама о занаству.
Колико од тога има у Нацрту, видеће се када Предлог закона о занатству буде представљен јавности, али по ономе што поручују из НАЛЕД-а, у њему су у првом реду препознати стари и ретки занати, а потом и остали. Тако малобројне бомбонџије, јорганџије, вуновлачари, ужари, опанчари… а потом и фризери, молери, фарбари… могу очекивати промене у односу на досадашње прилике у којима су стварали и остваривали добит, поготово што НАЛЕД предлаже низ погодности да занатство оживи и развија се.
Потребни производи са ознаком порекла
НАЛЕД предлаже, каже директорка Јовановић, да занатлије од локалне заједнице и Републике добију олакшице, односно да се донесе пакет мера за подршку кроз програме за заштиту порекла и географску ознаку, за организацију специјализованих изложби, такмичења и жирираних манифестација, отварање етно-галерија и снабдевање наших амбасада у иностранству занатским производима за потребе репрезентације, што би, уз развој локалне економије, допринело и промоцији и јачању имиџа Србије у свету.
– У западним земљама на хиљаде производа заштићено је географским пореклом, док ми имамо свега неколико десетина – предочила је директорка, рекавши да није познат податак колико наша земља заради од продаје тих производа, али је уверена у то да то није много новца, премда постоје предуслови за већу зараду.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић каже за „Дневник” да закон о занатству треба да дефинише статус занатлија и створи оквир за очување и развој заната, који су угрожени због занемаривања друштва иако представљају велики потенцијал за развој локалне економије засноване на традиционалним знањима, и који се преносе генерацијама као саставни део нашег идентитета.
– Занати представљају занемарен и угрожен сектор привреде Србије иако би могли бити виталан сегмент наше економије јер стварају еколошки производ додате вредности и с обележјима идентитета и поднебља, тражен на домаћем тржишту и високо вреднован на међународном – рекла је директорка. – Регулативом би се створили предуслови за очување заната који су, попут опанчарског, угрожени јер су малобројни опанчари принуђени на то да увозе кожу пошто су фабрике које су за њих штавиле кожу приватизоване и усмерене искључиво на страна тржишта. Нужно је сачувати и традиционално ћилимарство, које захтева квалитетну вуну домаћих оваца и системску подршку очувању сточног фонда, али и подршку
занатлијама да опстану као предионице за прање и упредање вуне. Уз конвенције које је Србија ратификовала у тој области – Конвенција о разноврсности културних израза и Конвенција о очувању нематеријалног културног наслеђа – од прописа који код нас постоје у тој области имамо само Правилник о одређивању послова који се сматрају старим и уметничким занатима, односно пословима домаће радиности, који је у надлежности Министарства привреде и служи као темељ за добијање Сертификата отворене шаке.
Поступак за добијање тог сертификата је захтеван, истиче Виолета Јовановић, а нужно је да га прате погодности и подстицаји које би држава омогућила носиоцима сертификата, попут пореских олакшица и погодности код набавке репроматеријала, приоритета у добијању пословног простора у јавној својини, пласмана производа кроз јавне набавке и субвенција за запошљавање.
– Додатно занати пружају могућност да се стварају креативни послови који могу ангажовати хиљаде младих и жена и створити приход за породице у руралним срединама. Уз закон о занатству, „Етно-мрежа” заговара и успостављање института „Чувар традиције”, који ће обезбедити плату из буџета за квалификоване чуваре наслеђа, односно друштвене раднике, претежно жене, које чувају наслеђе кроз активно преношење знања и промоцију елемената нематеријалног наслеђа у локалној заједници, израдом ручних радова од конца и вуне.
З. Делић
