– Изузетно су јаки притисци произвођачких и трговачких лобија, да не можете да верујете, јер неке компаније имају већи буyет од буyета тих земаља, па и Србије – рекао је Танјугу председник НОПС-а Горан Паповић, коментаришући најновије критике Словачке упућене ЕУ због дискриминације потрошача и одбијања компанија да престану да деле купце на „западни и источни блок”.
Словачка, која је током председавања ЕУ покренула иницијативу да се реши питање „продаје шкарта у бившим комунистичким земљама”, пре неколико дана је дала ултиматум ЕУ: или решите проблем различитог квалитета хране за тржишта „старе” и „нове” Европе или следи протеривање свих намирница са Запада из словачких ресторана.
Подсећа на то да је ЕК пре две године донео одлуку о томе да ће затражити од произвођача да нема дискриминације потрошача по било којем основу, али је то, како каже, остало „мртво слово на папиру”.
– Ми купујемо производе који су за треће земље, односно за друге чланице ЕУ – наводи Паповић, а на питање шта потрошачи могу урадити осим да бојкотују одређене производе, указује на важност доношења одговарајућег правилника о квалитету.
Поручио је да одговор на лошији квалитет производа из Европе може бити куповина домаће робе, с обзиром на то да су њен састав и остале карактеристике познати.
– Можемо се борити квалитетом, није политика Министарства да каже купујте домаће, али ми и Привредна комора Србије се залажемо за то – рекао је Паповић.
НОПС је још 2011. године урадио анализу и указивао на различитост квалитета производа који долазе у Србију.
– За нас било изненађујуће то што су многе компаније „осуле дрвље и камење” на нас, чак су нам и претили преко адвокатских канцеларија, јер им нарушавамо углед – рекао је Паповић.
Е. Дн.
Мађарска, Словачка, Бугарска
Испитивања квалитета производа потврђују да велики произвођачи прехрамбене и друге робе заиста под истим именом и у истој амбалажи на различитим тржиштима продају другачије производе.
На пример, Агенција за безбедност хране Мађарске је објавила да су од 96 тестираних производа, 24 артикла „мађарске верзије” била лошијег квалитета од истих у Аустрији па се тако у истим рибљим штапићима у Италији и Аустрији нашао лосос, а у Мађарској ослић.
Такође, у слаткишима у региону примећена је редукована количина какаоа. У Словачкој је утврђено да је чак половина прехрамбених производа лошијег квалитета него на тржишту Западне Европе. У Бугарској се испоставило, на основу упоређивања цена и квалитета 30 врста хране купљене у тој земљи и Аустрији и Немачкој, да је 16 врста хране знатно скупље, а највећу разлику у ценама забележиле су две врсте хране за децу.
