Тржишни аналитичари су очекивали смањење од 100 базних поена, па је потез централне банке за многе поново био изненађење, преноси ЦНБЦ.
Раст потрошачких цена у тој земљи од 84 милиона становника достигао је у септембру нов 24-годишњи максимум од 83,45 одсто, а многи грађани Турске кажу да су се цене основних добара у неким случајевима више него утростручиле у протеклих 12 месеци.
Монетарна политика земље, коју усмерава турски председник Реџеп Тајип Ердоган, заснива се на тежњи за јачањем привредног раста и извозне конкурентности, а не на смиривању инфлације, наводи амерички медиј. Ердоган отворено заступа неортодоксно уверење да повећање каматних стопа подстиче инфлацију, а не обрнуто, оцењујући да су високе камате „мајка сваког зла“.
Ова политика наилази на критике у домаћој стручној јавности и игра велику улогу у драматичном слабљењу турске валуте, лире, која је ове године изгубила око 28 посто вредности у односу на долар, док је на међугодишњем нивоу пала за 50 одсто.
Лира је након објаве саопштења централне банке дотакла најнижи ниво свих времена од 18,615 лза један долар.
