У Дунаву упецан брод пун шверцоване нафте

Да покушаја нелегалног увоза деривата нафте има, потврђује и то што је недавно спречен покушај лажног декларисања готово 25 тона горива, због чега би државни буџет био оштећен за око два милиона динара.
burici nafta pixaby
Фото: pixabay.com

То није усамљен случај јер, како је рекла помоћница директора Управе царина у Сектору за контролу примене царинских прописа Соња Лазаревић, ове године је откривено шест пута више злоупотреба с нафтним дериватима него прошле.

– Један од највећих ризика за нелегални увоз нафтних деривата је пловни пут – односно Дунав – па ја тако недавно у Новом Саду откривен брод који је превозио деривате намењене нелегалном тржишту. Када се открије нешто такво, деривати се одузимају и складиште до окончања поступка, а након тога се поступа у складу с одговрајућом процедуром, односно количине се или продају или се користе као сировина –  изјавио је за „Дневник” начелник Одељења за контролу усаглашености и безбедности производа Сектора тржишне инспекције Министарства трговине Славиша Петковић.

800.000 тона повећан легални увоз нафте и деривата

Нелегални увоз нафтних деривата у Србију последњих година значајно је смањен, али оних који се упуштају у то увек има. Један од начина да се то уради је и нетачно декларисање јер, рекао је  Петковић, приликом увоза нафтих деривата има више тарифних ставова, па се дешава да се базно уље увози као сировина или се наводи да је роба у транзиту. Он указује на то да тако нешто сада више није могуће јер су надлежни државни органи повезани, а и контрола је значајно појачана.

По његовим речима, борба против оних који покушавају да нелегално увезу деривате нафте и тиме избегну плаћање дажбина које се наплаћују за акцизну робу је стална. 

400 милиона евра више годишње у буџету

– Да би се смањила сива економија у сфери увоза нафтних дривата, предузето је низ корака, а пре пет година уведено је и маркирање горива – каже Петковић. – Тада је ситуација била веома тешка и кренуло се од суморних прогноза да је ту појаву тешко сузбити. Наиме, тадашња процена је била да буyет, због нелегалног увоза, остаје краћи око 150 до 200 милиона евра. Увођење маркирања врло брзо дало је добар резулатат и постигнут је висок степен легалног промета деривата на бензинским пумпама и у велетрговини.

Међутим, указује Петковић, веома брзо је утврђено да постоји алтернативно тржиште базног уља па су предузети нови кораци, који су, такође, дали добре резултате.

– Промењен је пропис и Тржишна инспекција је добила могућност да контролише и крајње кориснике па је сада омогућено да се заустави камион да би се проверило да ли је у резервоару маркирано гориво и ако се утврди да је оно без маркера, подноси се прекршајна пријава. Паралелно с том изменом, појачана је контрола и свако у оквиру своје надлежности – полиција, Пореска инспекција и полиција, Управа царина и Тржишна инспекција обавља свој посао и резултат је повећање прилива у буyет, односно та појава сведена је на најмању могућу меру и слична је као и у другим европским земљама – каже Петковић.


Ниједна земља га није искоренила

Петковић наглашава  да ће нелегалног увоза увек бити и да не постоји земља у којој тога нема.

Међутим, додаје. и да је извесно и да су количине које се у Србију нелагално увозе све мање и да се сваке године повећава легални промет деривата нафте.


– Пре пет година на тржишту Србије било је 2.200.000 тона легално увезних и произведних деривата нафте, а сада је то око 3.000.000 тона. То недвосмислено говори о томе да је, и поред повећања привредне активности и веће потребе за дериватима нафте, значајан део количина из нелагалних токова ушло у легалне, а реч је о око 800.000 тона деривата више у легалном промету. То значи да се константно повећава приход од деривта нафте и да се годишње у буџет слије око 400 милиона евра више – наглашава Петковић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести