По подацима НАЛЕД-а, обим сиве економије у Србији је смањен и сада је 15,4 посто БДП-а, али је то и даље велики износ од око шест милијарди евра, навео је он, и оценио да то није повољно за економију Србије нити за оне који легално привређују и раде.
Преко контакт-центра грађани ће моћи да укажу на проблеме, понашање које указује на сиву економију или на лош рад инспекција, казао је Пенезић, додајући да ће те информације бити прослеђиване надлежној инспекцији.
Како додаје, осим ефикасности и боље координације целог инспекцијског система у Србији, то ће допринети и едукацији оних који се обраћају, односно указати им на то шта су им права у целом систему.
Он је напоменуо да, по истраживаnjима НАЛЕД-а, 90 одсто представки и пријава инспекцијама сада не долази до надлежне инспекције и завршава као нерешено.
По подацима те организације, од 43 републичке инспекције само седам сада има контакт-центре и преко њих директну везу с грађанима и привредним субјектима.
Контрола сиве економије није могућа без анализе онога шта раде и инспекције.
Пенезић каже да би у последnjем кварталу ове године требало да заживи а да у другој половини 2020. буде активиран и систем евиденције инспекцијског поступања по добијеним пријавама.
Као природно место где би тај центар требало да буде организован он наводи Министарство за државну управу и локалну самоуправу.
Јединствени контакт-центар за пријављивање сиве економије би омогућио да сви грађани и привредни субјекти могу преко јединственог броја упутити жалбу или примедбу на пословање појединих субјеката у нашој економији, казао је он, и додао да ће обраћање бити могуће и преко мобилне апликације, интернет портала е-управа или inspektor.gov.rs.
У НАЛЕДУ сматрају да би јединствени контакт-центар допринео хармонизацији рада свих инспекцијских служби, што би појачало резултате у борби против сиве економије.
Д. Млађеновић
