Хрватска је и те како заинтересована да има представништво своје привредне коморе у Београду јер у Србији тренутно послује 200 хрватских компанија и наша земља је за ту суседну државу четврти пословни партнер. Тако, између осталих, у Србији послују хрватске компаније „Агокор”, „Аталантик група”, „Нексе група”, „Виндија”, „Лакталис група”, МИНДИВ, „Подравка”, „Лура”, „Магма”, „Певец”, „Нашице цемент”, „М профил” и друге. По подацима Републичког завода за статистику, током прошле године робна размена између Србије и Хрватске била је нешто више од милијарду евра. С друге стране, по подацима Народне банке Србије, хрватска предузећа су од 2010. до септембра прошле године у Србију уложила 197,4 милиона евра.
Председник Управе и власник „Атлантик групе” Емил Тедески истакао је позитивна искуства која та хрватска компанија има у Србији, додајући да има четири фабрике и запошњава више од 1.000 радника. Због тога су они, али и други привредници у региону, како је истако, најбољи амбасадори и показатељи како овај регион функционише као интегрисано тржиште.
Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж изражава жељу Србије да листа српских инвеститора у Хрватској буде све дужа.
„Србија има компаније које су способне да инвестирају и ван земље и испуњавају стандарде највећих тржишта. Српски и хрватски привредници требало би да стварају велике регионалне компаније, које су у стању да се боре и буду конкурентни на свим тржиштима“, рекао је Чадеж.
Још 2008. године „Свислајон”, у власништву бизнисмена Родољуба Драшковића, купио је у Хрватској предузеће „Еурофуд маркет” из Сиска. Тада је Драшковић истицао да му у Хрватској не цветају руже и да је „врло тешко на хрватском тржишту опстати као српска фирма”.
Док хрватске компаније без проблема и без додатних оптерећења улажу у Србију, то се не може рећи за српске фирме. Када се говори о улагању српских компанија, она су чак 35 пута мања од онога што су приведници Хрватске купили у Србији. Економисти као једине српске бизнисмене који имају новац за улагање помињу Петра Матијевића и Миодрага Костића. Подсећају на то да је Петар Матијевић, власник Индустрије меса „Матијевић”, купио две пољоприврдне задруге с 1.500 хектара ораница за 15 милиона евра, али и чињеницу да он то не би могао учинити да није имао двојно држављанство – хрватско и српско – јер је у Хрватској забрањена продаја пољопривредног земљишта страним држављанима.
Као други српски инвеститор помиње се Миодраг Костић, који је недавно купио туристички комплекс „Резиденција Скипер” код Умага. Приликом недавног боравка у Загребу, Костић је први пут отворено рекао да је заинтересован за куповину дела хрватског концерна „Агрокор”. Он је тада за хрватску телевизију РТЛ објаснио да је „Агрокор” велика компанија и да свакако неће остатити целовита.
„Пратимо нагодбу, и у складу с тим сигурно ће доћи до продаје. У оном делу прераде пољопривреде бићемо велики инвеститор“, рекао је Костић.
Таквом изјавом он додуше није изричито казао да ће инвестирати у Хрватску, па се у јавности помиње да је он директно заинтересован за куповину „Фрикома” и „Дијаманта”, који у Србији послују у оквиру компаније „Агрокор”.
Љ. Малешевић
