У највећем броју случајева реч је о продаји одеће и обуће а саопштењу ове две организације за заштиту права потрошача се наводи да се до листе, која није коначна, дошло на основу провере неких трговаца на фејсбуку, што је рађено у сарадњи са потрошачким организацијама чланицама НОПС.
Провера је рађена јер је уочено да је ове године, када је порастао промет у електронској трговини, примећено да велики број трговаца не продаје у складу са законима, притом не поштују ни етичке норме а да је раст броја трговаца који послују на црно посебно изражен на друштвеним мрежама.
Наглашава се да Закон о електронској трговини прописује које информације пружалац услуге електронске трговине мора да поседује а међу је и обавеза да ако наводи цене, оне морају бити јасно назначене, а посебно се мора назначити да ли су у те цене укључени трошкови доставе, остали манипулативни трошкови, порез и други трошкови који на њих утичу.
„Уколико трговац поседује све наведене податке и уколико су исти тачно наведени сматра се да он послује у складу са Законом и да је куповина код таквог трговца безбедна, у смислу да се у тој ситуацији примењују и одредбе Закона о заштити потрошача и других закона којима се регулише пословање ван пословних просторија трговца“, наводи се у саопштењу.
Додаје се међутим да број потрошача који се јављају потрошачким организацијама у вези са куповином путем друштвених мрежа од нерегистрованих продаваца, свакодневно расте.
Такође и да нажалост, у оваквој ситуацији, одредбе Закона о заштити потрошача нису примењиве, односно не важе и потрошачке организације не могу да поступају, нити пруже адекватне правне савете, изузев да потрошаче упуте на самостални судски поступак“, наводи се у саопштењу.
