“Грађевинарство у домаћем БДП-у учествује ове године у прва три квартала са 5,21 одсто, у прва два квартала је креирало 1,4 милијарде евра и то је бољи резултат од свих осталих земаља Балкана, јер је Албанија која је била иза нас имала 830 милиона евра прихода”, рекао је Весић за Танјуг.
Навео је да је пад домаћег грађевинарства у трећем кварталу ове године износио 12,4 одсто, али да је такво кретање карактеристично и за велике земље ЕУ, што је утицај кризе, пре свега на приватни сектор грађевинске индустрије.
“Ми имамо исти ниво инвестиција државних пројаката, али се приватно грађавинарство теже одлучивало на инвестиције, јер нико не зна шта ће се дешавати са евром и да ли ће бити довољно енергената”, објаснио је Весић.
Додао је да је у последњих пет година вредност радова у грађевинарству подигнута са 2,5 милијарди евра 2017. на више од пет милиајрди 2021. године, а да се до краја ове године очекује укупан пад од око 10 одсто.
Нема одлагања рокова за завршетак Моравског коридора
Весић је изјавио је вечерас, након учешћа на “Регионалној лоок-уп еко конфернцији” на Копаонику, да је компнија “Бехтел” која гради Моравски коридор потврдила да ће прва деоница тог ауто-пута бити завршена до краја априла наредне године.
“Комапнија ‘Бехтел’ је у разговору са мном и господином Александром Антићем (директор Коридора Србије) рекла да стоји иза тога да ће до краја априла бити завршен део од Појата до Макршана, што је испред Крушевца. До краја септембра биће завршен део до Кошева, значи биће прикључен Крушевац и онда имамо још две деонице. Од Адрана, што је већ прикључење Краљева, први квартал 2024. и онда ћемо имати последњи део између Кошева и Врбе код Краљева, што значи прикључење Терстеника и Врњачке бање 2025. године”, изјавио је Весић за Танјуг.
Нагласио је да, упркос неким актуелним кашњењима радова, одлагања крајних рокова за њихово окончање неће бити, а то је први квартал 2025. године.
Он је налгасио да је то први ауто-пут у Србији који се простире правцем исток-запад и додао да ће он, уз Фрушкогорски коридор, брзу саобраћајницу ка Голупцу и још неке спројекте који су у плану, повезати потпуно Србију савременум путевима, што је веома важно за развој земље.
“Али ћемо и са тим падом имати већу вредност радова ове године него претходних, него је 2021. била екстремно добра и зато је тај пад толики када се мери ове у односу на претходну годину”, објаснио је Весић.
Он је истакао да је премијерка Ана Брнабић већ заказала састанке са надлежним институцијама и Привредном комором како би се размотриле мере које могу да обезбеде наставак снажног темпа развоја грађевинартства.
“За нас је грађевинска индсутрија изузетно важна, зато што доста утиче на наш БДП и креира релативно високе плате, јер је просечна плата 2021. године износила висе од 64.000 динара”, навео је Весић.
Он је скренуо пажњу на то да је цена некретнина у Београду много виша него у другим престоницама суседних земаља, јер је просечна вредност квадрата у Београду средином године била 2.232 евра, док је у Сарајеву била 1.838 евра, у Скопљу 1.700 евра, у Подгорици 1.462, а у Тирани 1.143 евра.
“Раст цена квадрата у првом полугодишту 2022. у односи на 2021. је био 11,7 одсто, што само говори о томе да расте потражња, што значи да уз добре мере можемо поново да дођемо у ситуацију да имамо већу изградњу и ја очекујем да се то догоди како се криза у Европи буде смиривала, јер она не може да траје довека”, рекао је Весић.
