Како се наводи у решењу које је донела Комисија за контролу државне помоћи, за активности везане за изградњу, део средстава је опредељен са раздела Министарства - 5.220.000 динара, а делом кроз пројектни зајам Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) у висини од 2,1 милијарду динара (2.129.400.000).
Министарство је током 2017. и 2018. године у сарадњи са ЕБРД, анализирало доступност интернета а затим, прошле године, направило мапу где недостаје фиксна интернет мрежа у Србији.
Резултати су показали да више од 500.000 домаћинстава у руралним пределима нема фиксни интернет јер не постоји економски интерес оператора за развој ове инфраструктуре на тим локацијама.
Како би се омогућио равномеран регионални развој, ресорно министарство је одлучило да покрене пројекат изградње широкопојасне инфраструктуре, наводи се у решењу Комисије којим се утврђује државна помоћ од око 5,2 милиона динара за активности на овом пројекту.
Подстицајима државе, каже се у решењу, омогућило би се повезивање на интернет објеката јавне намене који обухватају најмање 600 школа, односно јавних установа, месних заједница и других објеката републичких, и органа и јединица локалне самоуправе.
Према проценама које се наводе у овом документу, реч је и о приближно 90.000 домаћинстава у околини ових јавних објеката.
"По завршетку изградње и пуштања у рад целокупно изграђене широкопојасне комуникационе инфраструктуре предвиђено је да Министарство исту повери на управљање, коришћење и одржавање оператору на период од 25 година", каже се у решењу и додаје да је након тог периода оператор дужан да инфраструктуру Министарству врати на управљање.
Обавеза будућег оператора је да без накнаде пружа услугу приступа интернету у не мањој брзини од 100 мегабајта у секунди у објекту јавне намене, као и да обезбеди доступност услуге широкопојасног приступа нове генерације за не мање од 95 одсто домаћинстава у конкретном насељу.
У оцени Комисије се наводи да када је покривеност широкопојасном мрежом недовољна, интервенција путем јавних средстава може бити неопходна, па је оцењено да је без интервенције државе немогуће премостити дигитални јаз између урбаних и руралних подручја, а што према оцени Комисије, може довести до економске и социјалне искључености локалних грађана и предузећа.
