О висини минималца су разговарали представници Уније послодаваца, синдиката и министарстава финансија и рада, који би требало да постигну договор до почетка септембра. Уколико до њега не дође, одлуку о висини минималца за следећу годину половином септембра донеће Влада Србије, а таква пракса није неоуобичејена.
По речима председнка Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, на састанку сви учесници били су сложни у томе да је повећање минималне зараде неопходно. Он је истакао да се разговарало о параметрима који утичу на формирање минималне зараде, а да ће се о висини минималца, односно процентима повећања, разговарати већ на наредном састанку, који је заказан зачетвртак.
Да подсетимо, садашња минимална цена радног сата износи 155,30 динара, а минимална зарада креће се у распону од око 25.000 динара па до око 28.600 динара, у зависности од броја радних сати у месецу. У односу на прошлу годину, када се минималац исплаћивао на основу минималне цене радног сата од 143 динара, то је повећање од 12 динара. Тако су од почетка ове године коверте радника који у Србији раде за минималац – а процењује се да их је више од 350.000 – у просеку, дебље око 2.000 динара. Колико ће се износи увећати од наредне године не зна се прецизно, али се говори о цифрама које су на граници од 30.000 динара па и до 34.000.
Не треба заборавити да се висина минималне цене рада не одређује напамет већ на основу неколико параметара и да је прошле године Социјално-економски савет постигао договор да се до 2021. године направе кораци који ће обезбедити да минимална зарада у Србији достигне вредност минималне потрошачке корпе. Будући да је за минималну потрошачку корпу сада потребно око 36.000 динара, може се претпоставити да би минимална зарада за наредну годину требало да се увећа на бар 33.000, да би након повећања које ће уследити 2020. године тај циљ био достигнут.
По речима председника Синдиката „Независност” Зорана Стојиљковића, извесно је да параметри на основу којих се утврђује минимална зарада јасно показују да је повећање потребно, а да већ сад ситуација у привреди говори да је веома тешко наћи квалификовану и обучену радну снагу. Он указује на то да је све теже запослити раднике који би радили за минималну зараду те да је, да Србија не би остала без радника, који све чешће одлазе у иностранство, неопходно повећање минималане зараде чиме би се они мотивисали да остану овде.
Наравно, ставови послодаваца и синдиката о висини минималне зараде се разликују, па у Унији послодаваца Србије, по речима директора УПС-а Срђана Дробњаковића, прелиминарано пристају на повећање минималца на приближно 30.000 динара, а да ће, у случају да се тражи веће повећање, УПС од државе тражити уступке у смањењу пореза и доприноса на зараде. По његовим речима, тим смањењима би се део привреде, а пре свега мали послодавци који запошљавају до десет радника, привукли да из сиве зоне пређу у легалне токове пословања, што би водило повећању уплата пореза и доприноса.
– Синдикати не желе да наруше рационалну економску стратегију и кад се говори о повећању минималне зараде није реч о нереалним захтевима већ о захтеву који је у складу с постигнутим договором да се до 2021. године висина минималне зараде изједначи с трошковима минималне потрошачке корпе, који сада достижу око 36.000 динара – каже Стојиљковић. – То би значило да би минималац за наредну годину требало да буде око 33.000 динара, што би, уз још једно повећање које следи наредне године, обезбедило да се планирани циљ и достигне.
Он указује на то да простора за повећање минималне зараде има, и то на основу више показатеља, те да су и послодавци свесни тога, а да је њихов захтев да се повећа неопорезиви део минималца, односно да и држава треба да поднесе део трошкова повећања минималца јер ће то обезбедити да они који зарађују минималац зарађују више – оправдан.
Д. Млађеновић
