ВКС објавио образложење става о наплати трошкова кредита

БЕОГРАД:  Врховни касациони суд (ВКС) објавио је на сајту детаљно образложење свог правног става који је заузео у мају ове године, а који се тиче дозвољености уговарања трошкова кредита.
krediti/dnevnik
Фото: Dnevnik.rs

Према том ставу у складу са којим нижестепени судови треба да поступају приликом решавања тужбених захтева, банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, под условом да прецизира које тачно трошкове има приликом одобравања и реализације кредита.

"Одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита није ништава под условом да је понуда банке садржала јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита", наводи се у правном ставу највишег суда који је усвојен на седници Грађанског одељења ВКС 22. маја.

У ставу ВКС се даље наводи да трошкови обраде кредита и пуштања кредита у течај, као и други трошкови које банка обрачунава кориснику приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава кориснику у току реализације уговора о кредиту, могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.

Овај став ВКС практично даје упутство судовима како да поступају у конкретним случајевима поводом тужби којима се оспорава наплата посебне накнаде за обраду кредита.

У обраложењу ВКС се поред осталог наводи да се већем броју предмета у банкарским споровима, пред нижестепеним судовима и опште надлежности и привредним судовима, тужбеним захтевом, поред осталог, тражи утврђење ништавости одредаба уговора о кредиту којима је предвиђено право банке да од корисника кредита наплати трошкове кредита - најчешће трошкове обраде кредита и пуштања кредита у течај, у процентуалном износу у односу на укупан износ одобреног кредита.

У пракси домаћих судова су поводом ових питања изнети различити ставови, па судови су у неким одлукама стали на становиште да су одредбе о накнади трошкова кредита ништаве, у неким одлукама је изражен став да банка нема право на накнаду трошкова кредита које наплаћује у процентуалном износу од износа кредита заједно са каматом, а у неким, пак, да уговарање накнаде трошкова обраде кредита није ништаво.

Након детаљне аналие закона и других прописа, ВКС је закључио да законом није искључено право банке на наплату трошкова и накнада банкарских услуга по основу кредитних послова. 

"Овлашћење уговарача да предвиде различите услове давања кредита, које проистиче из нацела слободе уговарања, укључује и могућност да се уговори обавеза корисника кредита да банци накнаде трошкове кредита. Стога, одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита, у начелу, није противна принудним прописима и као таква ништава у смислу члана 103. став 1. Закона о облигационим односима", наводи се у правном ставу ВКС.

Што се тиче ефективне каматне стопе, ВКС каже да она у себи садржи накнаде и трошкове који су настали приликом одобравања кредита и који ће настати у току реализације уговора о кредиту, а који су познати приликом његовог обрачуна. С обзиром да се у већини судских спорова тужбом тражи оглашавање ништавим одредаба уговора о кредиту којима је утврђено право банке да од корисника кредита наплати трошкове обраде кредита и пуштања кредита у течај, ВКС указује да трошкови обраде кредита настају приликом одобравања кредита, а да су трошкови пуштања кредита у течај познати на дан обрачуна кредита.

Због тога, "ти трошкови морају бити укључени у обрачун ефективне каматне стопе и могу бити наплаћени само кроз обрацун ефективне каматне стопе", наводи се у обраложењу ВКС. Такође се додаје да није забрањено уговарање трошкова кредита који се укључују у ефективну каматну стопу у процентуалном износу од главнице. 

У прилог закључку да трошкови обраде кредита могу бити исказани процентуално, ВКС указује на упоредну анализуа тарифа накнада за обраду кредитног захтева за стамбене кредите у Хрватској, БиХ, Македонији, Албанији, Црној Гори, Цешкој и Србији, која показује да се трошкови обраде кредита у свим овим земљама исказују процентуално, а у појединим земљама се на процентуални износ додаје и фиксни износ у одређеним случајевима. 

Могућност процентуалног обрачунавања ових трошкова има основа, како додаје ВКС, и у томе што се ради о трошковима који улазе у обрачун ефективне каматне стопе, која се, такође, обрачунава у процентима.

"Али, без обзира на то да ли су трошкови кредита исказани у проценту, фиксном износу или комбинацијом тих метода, банка је дужна да податке о трошковима наведе у понуди тако да клијент ниједног тренутка не буде у заблуди о којим трошковима је реч", наводи се у ставу ВКС.

Истиче се да трошкови обраде кредита и пуштања кредита у течај, као и други трошкови које банка обрачунава кориснику приликом одобравања кредита или који су познати на дан обрачуна и које банка обрачунава кориснику у току реализације уговора о кредиту, могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћују се само кроз обрачун ефективне каматне стопе.

Трошкови кредита (трошкови процене вредности непокретности и покретних ствари, премије осигурања или друге накнаде у вези са средствима обезбеђења
кредита, трошкови уписа у регистар код надлежног органа, трошкови прибављања извода из земљишних књига, трошкови прибављања уверења, потврда, дозвола и решења надлежних органа, трошкови Кредитног бироа и други трошкови) не улазе у обрачун ефективне каматне стопе, али обавеза њиховог плаћања може бити посебно уговорена. 

Имајући у виду врсту наведених трошкова који су познати банци, висина ових трошкова требало би да буде исказана у фиксном а не у процентуалном износу, сматра ВКС.

Корисник кредита може бити обавезан да банци плати и трошкове који нису познати на дан обрачуна а могу настати у току реализације уговора о кредиту.
Та обавеза не може уговором о кредиту бити одређена ни у процентуалном нити у номиналном износу већ само одредива, јер се у тренутку закључења уговора о кредиту не може поуздано знати да ли ће и који трошкови у току реализације кредита настати, закључио је ВКС.

EUR/RSD 117.4762
Најновије вести