Наиме, на половини ове године на евиденцији ПСЗ-а било је око 120.000 незапослених, а на крају августа укупно 118.548. Међу њима је и око 10.000 оних који су завршили факултет и стекли VII 1 и VII 2 степен стручне спреме, односно око десет одсто укупног броја незапослених су високообразовани кадрови, који су се школовали најмање 16 година.
Најмање незапослених на евиденцији ПСЗ-а је с осмим степеном стручне спреме, односно докторатом – 41. Међу њима преовлађују друштвене струке и углавном је по један доктор наука без посла. Највише је доктора медицинских наука – пет, следе доктори наука у области економије и права – по четири, док је доктора наука у области пољопривредних наука за производњу биља три.
Подаци ПСЗ-а показују да појединих струка, рекло би се, има превише, појединих готово да нема, али то не да значи да ће се посао добити раније. Тако је, рецимо, на евиденцији ПСЗ-а један дипломирани теоретичар у области уметност и медији, дипломирних дизајнера медија у образовању је 14, али је велико питање колико радних места за те струке постоји.
По свему судећи, економија и право су струке у које су привлачне за оне који уписују факултете јер је међу незапосленим академцима највише дипломираних економиста различитих усмерења – више од 1.500, а за њима по броју не заостају ни незапослени правници, којих је неколико мање. На посао ће доста чекати и професори разредне наставе, пошто их је без посла 252, а начекаће се и професори српског језика и књижевности јер их је на евиденцији ПСЗ-а 184, баш као и професори физичке културе, којих је 174. По свему судећи, не недостају ни дипломирани филолози, пошто их је без посла 147, а ни психолози неће баш лако ни брзо доћи до радног места јер их је на евиденцији ПСЗ-а 152. На евиденцији ПСЗ-а је око 230 доктора, док доктора-специјалиста практично нема, стоматолога је 170, а фармацеута око 35.
Занимљиво је да на посао чека и седам професора јапанског језика и књижевности, исто толико је и професора арапског језика и књижевости, професора кинеског језика и књижевности је четири, док су без посла два професора грчког језика и књижевности и један профсор старотурског и турског језика и књижевости.
Међу професорским занимањима свакако су дефицитарна она математичке струке пошто је на евидиенцији ПСЗ-а мање до 20 незапослених те струке, а мање је од десет оних који су завршили физику.
Извесно је да је Војводини, у којој је пољопривреда изузетно важна привредна грана, потребно доста кадрова тог усмерења, али по броју високообразованих у тој струци који чекају посао јасно је да се до посла тешко долази. Наиме, пољопривредних инжењера за производњу биља без посла је 123, пољопривредних инжењера 159, агроекономиста око 80, а готово исто толико је и инжењера прехрамбене технологије. Истовремено, само је један незапослени пољопривредни инжењер за рибарство и одгајање осталих животиња, а на евидиенцији ПСЗ-а је и један технолог прераде жита.
Може се рећи да нема превише геолога јер је без посла девет инжењера геологије, инжењера рударства је 11, а само један геолог геотехнике пријављен је на евиденцији ПСЗ-а. Дефицитарна су и занимања из области еклектротехнике јер се многи, посебно у ИТ сектору, запошљавају и пре него што стрекну факултетску диплому, па је на евиденцији ПСЗ-а 25 инжењера електротехнике за рачунарску технику, инжењера електротехнике и рачунарства је око 90, а инжењера информационих технологија тридесетак.
С друге стране, на евиденцији ПСЗ-а је чак око 300 менаyера, без посла је око 150 инжењера архитектуре, инжењера грађевинарства је нешто мање од 100, али је пријављен само један инжењер логистичког инжењерства и три инжењера за водни саобраћај.
Занимање професора енглеског језика веома је атрактивно, али је без посла ипак њих око 60. Иако то није мало, готово је сигурно да ће они брже доћи до посла него просефори шпанског, којих је 17, пошто тај језик практично није заступљен у школама
Д. Млађеновић
