Ристић је, на седници Групације слободних зона Србије (ГСЗС) у Новом Саду, навео да је ФАС Слободна зона Крагујевац, која вуче половину промета и има највећи обим извоза међу слободним зонама Србије, у 2017. имала пад производње и извоза између 15-20 посто у односу на претходну годину.
Раст од 2,0 процента, како је навео, имплицира да су у оквиру осталих слободних зона покренути нови производни процеси.
Производња у слободним зонама је износила 2,5 милијарди евра, што је за 4,0 посто више у односу на 2016, додао је Ристић, представљајући премилинарне податке из извештаја о пословању у 2017. години.
Према његовим речима, вредност извоза је била 2,3 милијарде евра прошле године, што је раст од 4,0 одсто на годишњем нивоу.
Он је такође истакао да је број запослених у оквиру слободних зона у Србији повећан за 13 процената на 28.270 радника, наводи у саопштењу ГСЗС.
Драган Костић, председник Групације слободних зона и царинских складишта, рекао је да постоји могућност отварања канцеларије Светске организације слободних зона (WFSO) у Србији, и то у Београду, што би, поред канцеларије у Пољској и највероватније у Казахстану, била трећа канцеларија задужена за Југоисточну Европу.
Задатак једне такве канцеларије био би прикупљање, анализа и обрада података о слободним зонама на Балкану, подстицање сарадње између слободних зона као и размена искустава.
Поред ових предности, отварање такве канцеларије у Београду значило би и могућност подизања угледа Србије пред страним инвеститорима, али и могућност разговора о статусу слободних зона у Европи.
На Групацији је разматран и предлог плана рада за 2018. годину, а седници су присуствовали представници министарства финансија - Управе за слободне зоне, представници Привредне коморе Србије, Управе царина, као и директори слободних зона у Србији.
