као и да је шест кинеских компанија заинтересовано за прераду меса из Србије.
"Имамо три сертификована објекта за извоз јунећег и јагњећег меса у Кину. У мају идем да потпишем споразум о безбедности хране са кинеском Агенцијом за безбедност хране", рекао је Недимовић новинарима у Лучанима.
Тим споразумом ће се стећи услови да месо из Србије може да иде у Кину, нагласио је Недимовић.
Он је казао да за сада имамо сертификате за прерађивачку индустрију и да се зато дају веће субвенције за овце и говеда.
"Желимо да повећамо капацитет сточног фонда. Пре неколико дана нам је било шест кинеских компанија које се баве прерадом, неке и прерадом говеђег меса", рекао је Недимовић у разговору са пољопривредницима.
Он је казао да Србија жели да, поред јагњећег и јунећег меса, прошири аспортиман извоза и на млеко и прерађевине од млека, као и да са воћем и поврћем отворимо нови канал за производе из Србије.
"То нам тржиште није било доступно", додао је министар.
Он је казао и да је највећи италијански прерађивач говеђег меса у Европи заинтересован и да ће доћи у Србију крајем марта.
"Заинтересовани су за прављење кланице у Србији и прављење три пункта где би сабирали то месо. Да на простору централне Србије развијају систем ''крава - теле'' и да до шестог месеца све то развијемо", рекао је Недимовић.
Министар је додао да они једино тако могу да обезбеде довољне количине пошто тргују са 70 земаља, као и да им је зато важан споразум који ће Србија потписати са Кином и споразум о слободној трговини који имамо са Русијом.
Недимовић је рекао да је у Лучанима хтео да промовише мере аграрне политике за 2017. годину и у директном разговору са пољопривредницима сазна шта их мучи и да им одговори на сва питања.
"Министарство има мноштво мера. У лучанском крају имамо сточаре, воћаре и пчеларе, а ове године имамо много већи износ средстава него претходних година", навео је министар.
Недимовић је рекао да је за Лучане важна одбрана од поплава и да се у надлежности сектора за водопривреду у том министарству око Лучана гради, у вредности од 300 милона динара, насип од скоро два километра и заштитни зид.
"Надам се да ћемо ту решити проблем плављења и до октобра ове године би то требало да буде готово. Све је то повезано, јер уколико нисмо заштићени онда је наша пољопривредна производња угрожена", додао је Недимовић.
(Танјуг)
