То је тада било приближно једнако просеку у земљама ЦИЕ, а уједно је одговарало економској развијености земље, реалним потребама за унапређење инфраструктуре и стварање добре основе за одржив привредни раст у дугом року.
Међутим, указао је Фискални савет Србије, од 2009. године издвајања за јавне инвестиције забележиле су осетан пад, а у последњих осам година износиле су само око три поцента БДП-а просечно годишње. Истовремено, земље ЦИЕ су одржале висок ниво капиталних расхода, који су током читавог периода након 2009. године били 1,5 одсто БДП-а виши него у Србији. То је довело до великог заостајања у погледу квалитета инфраструктуре у Србији у односу на посматране земље, што потврђује и рангирање наше државе на међународним листама конкурентности. Србија би, с обзиром на то да је само за постојеће инфрастуктурне пројекте преостало око 2,4 милијарде евра неповучених средстава из већ одоборених кредита, за неколико година могла, уз повећање јавних инвестиција, да ту ситуацију промени у своју корист и да добрим путевима и пругама развија привреду.
Фискални савет Србије сматра да у средњем року Србија треба да повећа јавне инвестиције најмање до пет одсто БДП-а, чиме би надмашила просек у ЦИЕ. За осетније смањење заостатка по квалитету инфраструктуре, јавне инвестиције у Србији би у дужем року морале не само да достигну просек у региону ЦИЕ већ и да буду изнад њега. Због тога би, по оцени ФШ-а, највећи део фискалног простора који је остварен у претходне две године, и то око 40 милијарди динара, догодине требало усмерити у јавне инвестиције, с обизром на то да су оне сада мање од просека у ЦИЕ. Главни путни правци, Коридори 10 и 11, још увек нису завршени, а рокови за окончање радова стално се померају. ФШ подсећа на то да је првобитни рок за завршетак Коридора 10 био 2012. година, да би се потом сваке наредне године одлагао и да се као последњи помиње наредна. Осим тога, железничка инфраструктура је лоша, а посебно је проблематично стање на локалу, где су приступ основној комуналној инфраструктури и њен квалитет на забрињавајуће ниском нивоу.
Километри ауто-пута и брзе пруге
Фискални савет Србије указује на то да је неопходно повећати ефикасност реализације јавних инвестиција да би се осигурао њихов раст. Наиме, вишегодишње лоше извршење капиталних расхода у односу на буyетски план указује на озбиљне проблеме у реализацији инфраструктурних пројеката, а велики проблем представља и недостатак институционализоване контроле и извештавања током фазе имплементације. Премда су стало повећање километара ауто-пута и изградња брзих пруга пожељни, то не сме бити науштрб развијања основне комуналне инфраструктуре као што су водовод, канализација, третман опада, скреће пажњу ФШ.
„Дакле, за осетно унапређење постојећег стања неопходан је снажан раст инвестиција државе. Уједно, постоји довољно неоспорних пројеката, за које су већ обезбеђени релативно повољни извори финансирања. Само за постојеће инфраструктурне пројекте преостало је око 2,4 милијарде евра неповучених средстава из одобрених кредита, што је преко шест процената БДП-а. На крају, из угла привреде, јавне инвестиције су најефикаснији вид државне потрошње јер имају неколико пута већи ефекат од раста текуће производе као што су пензије и плате у јавном сектору. Због тога и треба највећи део фискалног простора, 40 милијарди динара, усмерити на повећање јавних инвестиција”, оцењује Фискални савет Србије.
Јавне инвестиције могу се повећати у средњем року јер постоје пројекти и доступна средства од готово седам одсто БДП-а, тврди ФШ. По последњим проценама, доступна, а неповучена средства из одобрених кредита за потребе изградње путне, железничке и локалне инфраструктуре износе око 2,4 милијарде евра, од чега је највећи део – 2,2 милијарде евра намењен путној и железничкој инфраструктури, док се преостали износ – око 300 милиона евра – односи на пројекте на локалу и изградњу клиничких центара.
Љ. Малешевић
