НБС ће у оквиру својих законом прописаних надлежности, доносити прописе и контролисати бонитет и законитост пословања банака и других пружалаца платних услуга и контролисаће да ли се банке придржавају, између осталог, одредаба уговора закључених с клијентима, као и да ли послују у складу са постојећим прописима, пословном политиком, интерним правилима и процедурама које морају бити у складу са императивним прописима. У том смислу као институција надлежна за очување и јачање стабилности финансијског система НБС неће дозволити да се на било који начин наруши постигнута финансијска стабилност и угрози систем штедње у нашој земљи.
Иначе, анализирајући раст профитабилности банкарског сектора у односу на исти период претходне године, утврђено је да је на нивоу банкарског сектора дошло до повећања прихода по основу накнада и провизија, пре свега у вези са пружањем платних услуга, те НБС подсећа да је Законом о платним услугама предвиђено да пружалац платних услуга има обавезу да на јасан, разумљив и транспарентан начин информише кориснике платних услуга о накнадама које им наплаћује за пружене услуге.
Лакше заменити "шалтер"
НБС одређеним регулаторним активностима настоји да повећа мобилност клијената, како би клијенти могли да врло лако пређу у другу банку.
Наиме, корисници могу веома једноставно да промене банку, одласком у нову банку од које могу да захтевају услугу промене платног рачуна, као и услугу рефинансирања свих обавеза у претходној банци.
Нова банка у којој отварају рачун дужна је да предузме све активности које су потребне да се затвори рачун и све обавезе у старој банци.
И у наредном периоду НБС ће наставити да поједностављује промену банке, односно да подстиче и промовише мобилност клијената.
НБС указује да упркос томе што је начин привлачења, односно задржавања клијената у домену пословне политике банке, са аспекта очувања финансијске стабилности "понекад наизглед краткорочна добит може да се одрази негативно на пословање банке кроз дугорочно смањење базе клијената банака".
НБС подсећа да, свесна значаја овог питања за грађане, од марта 2019. године објављује преглед накнада пружалаца платних услуга за наведене услуге на својој интернет презентацији, помоћу којег се може упоредити колика је висина накнада за најчешће коришћене услуге повезане с платним рачуном код различитих пружалаца.
Банкарска рачуница
Дешавања код нас када је реч о поскупљењу банкарских услуга и кредитима резултат су тога што живимо у глобалном селу и не можемо побећи од светских дешавања, изјавио је за Тањуг генерални секретар Удружења банака Србије Владимир Васић.
Он каже да би, што се кредита тиче, реално било очекивати поскупљење динарских са варијабилном каматном стопом.
Говорећи о факторима који утичу на поскупљење банкарских накнада, појаснио је да их има више.
Један је то што банке имају два информациона система од којих један ради а други чека у резерви за случај да први затаји, што је за банке скупо.
Посебно у ситуацији када под утицајем садашње кризе нема довољно компоненти, сервера, хардвера и слично и када су они скупљи за 20 до 30 одсто у односу на претходни период.
"То је једна компонента а друга је раст плата, нарочито стручњака који воде рачуна о информационим системима док је трећа раст цена некретнина, који банке плаћају кроз закуп пословног простора", рекао је Васић.
Детаљније информације о накнадама које пружаоци платних услуга наплаћују доступне су у тарифи накнада пружалаца платних услуга:
Председник Удружења банкарских клијената "Ефектива" Дејан Гавриловић, да подсетимо, оценио је почетком недеље , да поскупљење банкарских услуга нема економско оправдање, јер нам банке "продају маглу" и да је искључиво вођено жељом за повећањем профита.
Он је рекао како, према рачуници "Ефективе", власници рачуна месечно плаћају око 10 евра различите услуге, од којих су неке апсурдне.
"Месечно одржавање рачуна је око 500 динара. Ако неко обави неке трансакције плаћања рачуна то је око 30 динара по рачуну, значи још 300 динара, па ако подигне новац са банкомата друге банке или обави неки упит, то ће бити још неколико стотина и то је тих 1.000 до 1.200 динара, што мислим да је за стандард грађана Србије велика цифра", оценио Гавриловић.
Подсетио је да је до пре неколико година, када је курс динара био исти као и сада, одржавање рачуна коштало од 125 до 175 динара месечно, а електронско банкарство је било бесплатно.
З. Делић
