Међутим, подаци Кредитног бироа Удружења банка Србије говоре да дуг стално расте. За првих девет месеци ове године укупна задуженост становника Србије по основу кредита, кредитних картица и дозовљених прекорачења по текућим рачунима и лизинг-уговорима износи по 1.095 евра.
Прошлу годину завршили смо с дугом по глави од 983 евра. Другим речима, повећали смо дуговања 112 евра.Највише дугујемо по основу кредита – по 1.018 евра, док смо прошлу годину завршили с 912 евра.
Кредитне картице спадају код нас у веома скупе инструменте задуживања. Пре неколико година преко тога се олако прелазило. Сада су клијенти постало обазриви. Задуженост становника по том основу повећала се за првих девет месеци само једна једини евро. Концем децембра била је 39 евра.
Задуживање прекорачењем по текућем рачуну је такође с двоцифреним каматама, али када се нема за текућу потрошњу, радије се бира минус него картица. Тако подаци Кредитног бироа Удружења банка Србије говоре да по основу рачуна у просеку дугујемо 32 евра, уместо 27, колико је било последњег дана децембра. Односно, минуси су победили картице са четири евра.
Најпопуларније позајмице у претходних девет месеци биле су, као и ранијих година, готовински кредити. У поменутом периоду порасли су 14,7 одсто и укупан дуг је 314,25 милијарди динара, или готово 20 одсто више. Други по популарности су кредити за рефинансирање. Они се најчешће одобравају тако да се стари зајам „препакује”, уз нижу камату и дода још мало свежег кеша. Ти зајмови порасли су 14,7 одсто и зауставили се на суми од 84,72 милијарде динара.
Сустигли смо регион
Наши грађани су најмање задужени у региону, с нешто више од хиљаду евра. Подаци говоре да је у Босни и Херцеговии дуг по глави 1.155 евра. Беже нам и Црногорци – 1.636 евра. Што се тиче других, они беже и то вишестурко – дуг по глави становника у Словачкој 5.416 евра. Та већа дуговања имају и добру страну: плате су тамо веће па је извесно да ће и код нас с примањима расти и капацитети грађана за задуживање које ће они користити.
Дозвољено прекорачење по текућем рачуну није повољно, али ипак, суме расту. Банке су концем прошле године дозволиле комитентима да тако потроше 44,21 милијарде динара, а септембар смо завршили са сумом од 45,45 милијарди, или 2,8 одсто више. Када се од наредне године повећају плате у јавном секотру, извесно је да ће и минуси да порасту.
Оно што важи за минусе, не важи за картице. За првих девет месеци ове године одобрени лимиит је смањен с 85,28 милијарди динара на на 85,09 милијарди.
Д. Вујошевић
