Домаћа тражња би требало да обезбеди позитиван и бољи допринос привредном расту, подржан даљим стабилним профилом личне потрошње, експанзивнијим фискалним ставом и убрзањем приватних и јавних инвестиција, наводи се у анализи Ерсте групе под називом “Србија - Макроекономске перспективе”.
С друге стране, аналитичари Ерстеа предвиђају да ће нето извоз дати негативан допринос због јачих притисака на увоз који, како наглашавају, потичу из бољих резултата у свим секторима.
С обзиром на то, очекујемо да ће стопа раста у 2018. години износити 4,3 одсто међугодишње, док би у 2019. требало да се стабилизује на нешто нижих, али и даље веома добрих, 3,5 процената међугодишње, наводи се у саопштењу Ерстеа достављеном “Дневнику”.
Што се монетарне политике тиче, сматрају да ће референтна каматна стопа остати непромењена све до последњег квартала 2019. године, јер би инфлација требало да настави да се креће испод циљног коридора НБС од три одсто плус/минус 1,5 процентних поена.
Време почетка циклуса повећања стопа, како додају, зависиће од очекиваних потеза Европске централне банке након лета 2019.
Кретање курса такође подржава наша предвиђања у погледу кретања референтне каматне стопе, с обзиром на то да очекујемо да ће курс ЕУР/РСД наставити да се креће у интервалу од 118-119 у средњорочном периоду, каже се у анализи.
У анализи се констатује да су у прва три квартала 2018. настављени позитивни фискални трендови, пошто је буџет општег нивоа државе забележио суфицит од преко један одсто БДП-а.
Таква кретања су углавном последица наплате пореза која је премашила очекивања и која је подржана стабилним кретањима потрошње, бољим условима на тржишту рада, строжим прописима и унапређењима ефикасности наплате пореза. Међутим, како је фискална политика заузела експанзивнији став, очекујемо да ће суфицит општег нивоа државе бити испод једног процента БДПа на крају 2018. године, због раста зарада у јавном сектору и пензија, капиталних инвестиција..., наводи се даље.
Према прогнози Ерсте групе, инфлација ће се и током 2019. године кретати у доњој половини циљног коридора, због инфлаторних фактора - јаче домаће тражње, умањеног ефекта јачег динара, као и дезинфлаторних притисака - углавном ефекта високе базе за воће, поврће и нафту.
У суштини, очекујемо да просечна инфлација у 2018. години износи 2,0 одсто међугодишње, а просек за 2019. годину 2,2 процента међугодишње, поручују из аустријске банкарске групе.
Из Ерсте групе истичу да тиме није угрожена одрживост јавног дуга, “поготово с обзиром на то да очекујемо отплату, а не занављање еврообвезница у износу од једне милијарде долара у децембру”.
Додају да у 2019. очекују мањи дефицит, од око 0,5 одсто БДП-а, услед планираног раста текуће и капиталне потрошње.
Д. У.
