У анализи „Зараде у државном сектору: стање и смернице”, Фискални савет је упозорио на то да би свако повећање изнад пет или шест одсто у 2019. водило ка неодрживом расту учешћа државних расхода за зараде у БДП-у, и неоправданом, много бржем расту плата у јавном сектору него у приватном.
Наводе да, на пример, у прва три месеца 2018. плате у приватном сектору расту свега 4,5 одсто, а у општој држави девет процената.
По истраживањима Фискалног савета, просечна примања у сектору здравства у 2018. години износиће око 55.000 динара, што је за преко од 30 одсто мање од примања запослених у МУП-у.
Зато је, сматра Фискални савет, економски оправдано и правично да у оквиру укупног повећања зарада од пет до шест одсто, плате у здравству у 2019. порасту изнад просека, а плате у МУП-у испод просека, будући да се, како наводе, већ зна да су примања у држави највише потцењена у здравству, а највише прецењена у МУП-у.
Како додају, административно особље у МУП-у има и посебне додатке на зараду који би требало да важе само за униформисана лица, а који не постоје за остала упоредива радна места у државном сектору.
Остали запослени у јавном сектору, њих око 30 одсто, требало би да имају повећање зарада од пет одсто, сматра Фискални савет, који у анализи наводи да треба престати с ад хок повећањима плата у 2019, што је било честа пракса претходних година, а фискално опасна и по правилу необјективна и неправична.
Влада Србије је реформу система зарада и запослености у државном сектору ставила на листу приоритета на почетку фискалне консолидације, подсећају у Фискалном савету, али и истичу да су, упркос почетном ентузијазму и бројним најавама, конкретнији кораци у том правцу углавном изостајали.
Фискални савет препоручује да би за трајно уређење система зарада и запослености у Србији укупно годишње номинално повећање зарада у општој држави морало да буде законски ограничено на нешто испод стопе раста номиналног БДП-а.
Сви запослени у општој држави, како наводе, требало би да буду укључени у јединствен системски закон о зарадама, а одговарајући однос између најниже и највише основне зараде запослених требало би да износи 1 : 12.
Тако постављен распон, сматра Фискални савет, обезбеђује довољно високе зараде за најодговорније и најстручније послове у земљи (председник државе, премијер, хирург, ИТ стручњак, судије). Исти послови у држави морали би да буду једнако плаћени, што сада није случај, будући да се одступа од принципа иста зарада за исти рад, кажу у Фискалном савету.
Неке мере које је Влада Србије предузела у последњих неколико година само су продубиле постојеће проблеме, сматра Фискални савет. Тако је, додаје, вишегодишња забрана запошљавања довела до неселективног смањења броја запослених и погоршала иначе лошу структуру запослености, а паушална повећања плата у различитим деловима јавног сектора (просвета, здравство, службе безбедности, администрација) додатно су увећала неуређеност система зарада. Зараде се утврђују без објективних критеријума, на основу више десетина различитих основица и стотина коефицијената, а последице су различите зараде за исти рад и једнаке плате за различите послове у државном сектору, пише у анализи.
Неретко се, кажу, за иста занимања и рад исплаћују зараде које се разликују и до 70 одсто.
Љ. Малешевић
