Сада је цена те намирнице, у зависности од произвођача, и до 160 динара, а током акција флаша зејтина се продаје по 130 до 140. Иначе, уље се у Србији и те како троши и по потрошњи смо међу водећима у Европи јер се у припреми хране примарно користи сунцокретово уље. Чак 97 одсто уља продатог у нашим радњама је од зрна те уљарице.
Ове године у Србији је под сунцокретом било 220.000 хектара, а просечан принос је био око 3,1 тону по хектару. Пољопривредници су ове жетве добро прошли у погледу цене јер је последње трговање том уљарицом било 39 динара килограм. Током жетве цена зрна сунцокрета кретала се између 35 и 38 динара, а лане су земљорадници килограм зрна продавали за 31 динар.
Цена уља је ове године два пута повећана – у октобру и у новрембру – и око 20 одсто је виша него раније. Поремећаја у снабдевању нема јер уља има довољно и свакодневно се испоручује. У просеку се годишње у Србији произведе између 150.000 и 180.000 тона јестивог рафинисаног уља, а потроши се око 85.000 тона. Остатак се извози, углавном у земље у региону. Домаће уљаре прераде око 750.000 тона сунцокрета, а од те количине 100.000 тона се продаа на страним тржиштима.
За првих девет месеци ове године, због раста цене сировине, производња рафинисаног јестивог уља смањена је око 15 одсто у односу на исти период лане, док је извоз био нижи близу десет процената.
Разлог за значајан скок цене те уљарице је у чињеници што су велики произвођачи, као што су Украјина, Бугарска, Румунија, Молдавија, имали мање приносе због суше, па су домаћи откупљивачи непрерађену сировину плаћали више.
– Слаб род код највећих произвођача довео је до то тога да зрно сунцокрета буде скупље на међународом тржишту у односу на раније па су овдашње уљаре непрерађено зрно нашим ратарима скупље плаћале – казао је Вукосав Саковић из Удружења „Жита Србије”. – Зато су уљаре након прераде формирале цену готовог зејтина више него што је уље коштало прошле године.
Он сматра да до нове жетве уље неће бити јефтиније, а да ли ће бити још скупље или се задржати на садашњој цени зависи од тога колико ће сунцокрета бити наредне жетве, односно какав ће род бити код највећих произвођача, па ће се спрам тога формрати и цена домаће уљарице. Разлог да догодине посејемо више сунцокрета, као што је био случај пре три године, када га је био посејан на рекордних 250.0000 хектара, постоји јер је цена зрна била баш онолика колику су ратари сматрали да треба да буде.
З. Делић
