Дуг предузетника је 68,5 милијарди динара и већи је за 1,3 посто у односу на крај августа, док је становништво своје задужење увећало за 0,8, а правна лица за 0,7 посто.
Од готово 1,3 хиљаде милијарди динара дуга становништва, готово половина, односно 609 милијарди је за готовинске кредите, а следе стамбени и кредити за адаптацију с 532 милијарди. Месечни раст готовинских кредита је 0,8 посто, док је дуг становништва по стамбеним кредитима за месец дана већи за 1,3 посто.
Иако изгледа да раст кредита није велики, у реалном животу ради се о огромним новцима које грађани морају да плаћају за камате. Иако се висина камате разликује од банке до банке, а зависи и од рочности кредита, извесно је да грађани Србије банкама за готовинску позајмицу оставе велике паре - јер уз камату од око само седам одсто, а углавном је камата изнад тог процента, у укупном дугу становништва на име кеш кредита грађани банкама плате више од 40 милијарди динара на име камата.
Важно је да грађани знају, указују финасијски познаваоци, да је, у случају када новац недостаје, а нешто се мора купити, ипак боље подићи готовински кредит него трошити новац којег нема, односно користити дозвољени минус.
Наиме, дозвољени минус је најбржа, али и најскупља позајмица, а просечна камата је 29 одсто. Још је горе склизнути у недозвољени минус јер су тада камате још више.
А ево и како то изгледа - ако се узме кредит од 100.000 динара, уз просечну камату, која се креће од око седам па до изнад 10 одсто, трошкови су различити: уколико се кредит отплаћује 13 месеци, месечна рата износиће око 8.000 динара, ако се рок продужи на, рецимо, 18 месеци, рата ће бити око 5.900 динара, а ако је рок отплате 24 месеца, месечно ће морати да се издвоји око 4.500 динара.
У првом случају клијент ће укупно платити око 104.500 динара, док ће уз рок отплате од 18 месеци, овај кредит укупно бити тежак око 106.000 динара, а они који 100.000 динара кредита буду отплаћивали две године, укупно ће платити око 108.000 динара.
Сигурно је да грађани Србије не би да не морају узимали готовинске кредите, који су, по правилу, међу скупљим услугама које банка одобрава. Слободно се може рећи да се на то већина њих одлучи због хроничног недостатка новца, а да ли та средства искористе за куповину нечега што је у домаћинству потребно или за лакше премошћавање разлике између примања и трошкова у кућном буџету - то знају они који се за такав корак одлуче. Тако је за, рецимо, опремање кухиње, односно куповину само најважнијих кућних апарата - шпорета, машине за прање суђа и фрижидера и то скромнију варијанту - потребно најмање 70.000 динара. То премашује и просечну плату, па зато и не чуди што је најчешћа позајмица коју грађани узимају од банака готовински кредит.
Д. Млађеновић
