Та стопа се тако нашла на најнижем нивоу у режиму циљане инфлације. Питање је шта од тога могу очекивати обични клијенти јер је поменута стопа, коју одређује НБС, основа за камату на све кредите и друге позајмице у динарима па би у случају када она пада и оне требало да крену наниже. Међутим, у нашим условима то се баш и неће тако лако догодити. Ипак, стопе на динарске позајмице могле би пасти макар мало јер су банке у Србији лане зарадиле 600 милиона евра. Хоће ли камате бити повољније, знаће се када банке изађу на тржиште с новом понудом.
Познато је да су код нас најпопуларније динарске позајмице, и то готовинске. За кеш кредите камате се код већине банака крећу од 12 до 14 одсто. Минуси су готово дупло скупљи па се стопе крећу око 21-22 одсто. О томе како ће смањена референтна стопа утицати на цену тих банакрских производа професор на Београдској банкарској академији др Бранко Живановић каже:
Поменуте позајмице су најпрофитабилнији и истовремно најтраженији банкарски производи, објашњава наш саговорник. Како каже, тешко да ће банке ту нешто мењати, посебно када се узме у обзир да је код нас већина клијената слабог бонитета.
То је и разлог што у овом тренутку не треба очекивати пад камата, а ни да ће до тога доћи брзо, наводи др Бранко Живановић.
Он објашњава да је већ прошло пола године па менаyменти банка већ сад великим делом знају какви ће им бити резултати за ову годину. Зато могу да калкулишу када су у питању банкарски производи. Могуће је да буде појединих повољнијих услова и акција за кредите на одређени рок, попут оних за куповину у продавницама.
Благодети пада референтне каматне стопе прво су осетили дужници, и то одмах. Затезна камата се редовно усаглашава с референтном стопом Народне банке Србије. Дужницима се сада на остатак потраживања обрачунава стопа од 11,75 одсто, уместо 12 процената.
За стари дуг ће се платити мање, али га је најбоље што пре измирити.
Остаје да се види и како ће се у наредном периоду кретати белибор, камата по којој банке међусобно тргују. Она је, по правилу, нижа од референтне стопе, тако да клијенти који враћају динарске кредите уз варијабилну стопу могу рачунати на нижу камату, па самим тим и нижу рату.
Понуде банака тренутно су различите, а готов новац нуди се по различитим стопама. Међу понудама је и кредит од 100.000 динара на 12 месеци, уз камату од 9,90 одсто номинално. Међутим, треба бити опрезан јер то није једини трошак који ће клијенту бити обрачунат. Наиме, накнада износи 1.500 динара, трошак менице је 50, а Кредитног бироа 246. Укупан износ кредита с каматом тако досеже до 105.828 динара, а месечна рата 8.786. С трошковима расте и каматна стопа па ће клијент ефективно враћати кредит по стопи од 13,92 одсто. Ту ни снижење референтне стопе неће утицати много, чак и ако је банакри урачунају у целости.
На нешто повољније услове могу рачунати само они који рефинансирају кредите и преносе зараду. Ту су номиналне камате још ниже и крећу већ од 6,60 одсто, односно на годишњем ниову ефективно 10,5. Међутим, у тим условима клијентима се обично нуде одређени пакет-рачуни као обавезна опција, па морају рачунати да ће месечно одржавање рачуна платити и 300 динара.
Д. Вујошевић
