ММФ је поручио српској страни да нађе систематско решење за пензије, будући да су јавне финансије последње три године стабилне.
Опомене да ово привремено умањење не сме да постане трајно стилазе су од ММФ-а током претходних сусрета, али се у међувремену није ништа променило.
Летос је, наводи Политика, буџет био у суфициту од 1,2 одсто БДП-а. У првих неколико месеци ове године републичка каса је и даље у плусу, али је Закон о привременом умањењу пензија још на снази иако је пре два дана координатор билтена МАТ Стојан Стаменковић изјавио да је он био орочен до краја 2017. и да сада „то тако стоји“.
Од октобра 2014, када су све пензије веће од 25.000 динара умањене за 22 и 25 одсто, учешће пензија у бруто друштвеном производу пало је са 13,8 на 11 одсто, што је мање чак и од оног што је ММФ тражио од Србије.
Истовремено, из буџета за исплату пензија се више не издваја 50 одсто пара, већ око трећине републичке касе, с тенденцијом даљег смањивања.
У документу Фискалног савета „Мишљење на фискалну стратегију за 2018. годину са пројекцијама за 2019. и 2020. годину“, поред осталог стоји да је „вероватно највећи недостатак фискалне стратегије тај што се њом не прецизира када ће се укинути привремено умањење натпросечних пензија којим је нарушен економски однос између уплаћених доприноса и исплаћених пензија“.
Оваква мера, која је донета крајем 2014, може да се оправда када земљи прети непосредна опасност од избијања кризе јавног дуга.
Међутим, та опасност је прошла 2017, јер је јавни дуг почео трајно да се смањује, а пензије су практично достигле свој дугорочно одрживи ниво, због чега нема екиномског основа да провремена мера умањења пензија остане на снази.
