Када је реч о очекиваној заради, у просеку, испитаници из Хрватске имају највиша очекивања - прижељкују плату већу од 1.100 евра, а најмања очекивања имају у Северној Македонији где је очекивана зарада 524 евра.
Испитаници из Србије очекују у просеку зараду од 606 евра, а у Босни и Херцеговини 809 евра.
У Србији, 29 одсто испитаника навело је жељени износ од 401-500 евра, а 22 одсто у рангу 301-400 евра.
Плату од преко 1.000 евра очекује мање од пет одсто кандидата.
Мушкарци имају виша очекивања од жена - у просеку очекују око 690 евра, док жене 100 евра мање, односно 590 евра.
Гледано по годинама старости, најмлађи су најнижих очекивања јер су међу њима махом почетници, док су најстарији нешто више захтевнији, очекујући до 100 евра више у просеку.
Прошле године, анкета је показала да је за своје радно место страховала четвртина запослених испитаника (24 одсто), тако да је видљив директни утицај који је пандемија оставила на мишљење запослених у Србији, саопштено је из компаније Послови Инфостуд.
Мушкарци се просечно осећају сигурније на свом радном месту од женског пола, као и испитаници са високим и вишим образовањем.
Током трајања Регионалног сајма послова, сајт за запошљавање Послови Инфостуд спровео је истраживање које је за циљ имало утврђивање стање на српском и регионалном тржишту рада.
Истраживању су се прикључили и партнерски сајтови за запошљавање из региона MojPosao.ba, Vrabotuvanje.com.mk , MojPosao.hr i Deloglasnik.si.
Учествовало је више од 5.000 испитаника, од којих је скоро 2.000 било из Србије. Међу испитаницима из наше земље било је 40 одсто запослених, 50 одсто незапослених и 10 одсто оних који се и даље школују.
За одабир радног места најважнији су међуљудски односи.
То показује и анкета у којој је чак 63 одсто одстоиспитаника из Србије одабрало управо међуљудске односе као један од најважнијих фактора при избору послодавца.
На другом месту налази се висина зараде (62 одсто), а на трећем могућност учења и напредовања (42 процента).
Без обзира на земљу из које долазе, свим испитаницима су добри међуљудски односи на првом месту. Испитаници из Хрватске у нешто већој мери истичу овај фактор, него испитаници осталих земаља.
Висина зараде нешто је важнија испитаницима из Србије и Македоније, него онима из Босне и Херцеговине и Хрватске, који посебно цене могућност учења и напредовања.
Нема већих разлика између мушкараца и жена у томе које факторе гледају приликом одабира послодавца.
Када је реч о томе шта је најважније за добијање посла, односно који фактори су пресудни, највише испитаника из Србије сматра да су то знање и вештине (28 одсто), а потом мотивација и жеља за запослењем (25 одсто).
Занимљиво је да свега седам одсто испитаника сматра да је за добијање посла важна срећа, а шест одсто сматра да је важна страначка припадност.
Приоритети према радном статусу се разликују - зараду више истичу запослени, могућност напредовања они који се школују, сигурност посла онима који су тренутно незапослени.
Око 74 одсто испитаника сматра да се њихов послодавац добро или чак одлично снашао у кризи, док четвртина мисли да су реакције њихових послодаваца биле промашене и како нису показали довољну бригу за раднике.
Сналажење послодавца у време пандемије боље су оценили испитаници којима је омогућен рад од куће што је у Србији било могуће код чак 41 одсто испитаника, наводи се у саопштењу.
