Највише оних који тако раде је у пољопривреди, па њихов број расте и опада у зависнсоти од сезоне, а слично је и када је реч о грађевинским радницима. То, практично потврђују и званични подаци, јер је у четвртом кварталу прошле године, на основу података Републичког завода за статистику, оцењен број формално запослених био 2.160.700 људи, док је неформално запослених било око 570.700, од којих је 374.900 ангажовано у пољопривреди.
То заправо значи да више од пола милиона оних који раде - раде у сивој зони, зарађују плате, али немају уговоре о раду и не тече им стаж, док послодавци за њих не плаћају потребне доприносе и порезе.
е треба ни говорити да због тога губе и држава и радници. Наиме, у буyет се не сливају средства за порезе и доприносе за сваког тако ангажованог радника, док они који пристају да раде а да не буду пријављени нису у прилици да остваре права која проистичу из Закона о раду. Треба рећи да многи радници пристају да раде без пријаве јер им је то једини начин да раде, има и оних који се, из било којих разлога, тако договоре с послодавцем, као и пољопривредних газдинстава у којима сви раде, али једноставно нису пријављени.
Приликом утврђивања стопе запослености реч је о уделу запослених у укупном становништву старом 15 и више година. С друге стране, стопа неформалне запослености заправо представља удео запослених у нерегистрованим фирмама, у регистрованим фирмама али без формалног уговора о раду, као и помажућих чланова домаћинства.
По речима председника Савеза самосталних синдиката Војводине Горана Милића, рад на црно, рад у сивој зони, односно било који радни ангажман током којег радник није пријављен не подразумева плаћање пореза и доприноса.
"Прецизан број оних који раде на црно тешко је рећи и углавном је реч и процени, али је свакако велики, а ми чак процењујемо и већи од 570.000 колико бележи статистика. Измене Закона о раду из 2014. године, где је акценат био на смањењу сиве зоне и рада на црно, у првим месецима дале су позитивне ефекте, али се врло брзо број оних који раде на црно повећао", каже Милић.
По његовим речима, доношење закона о сезонском раду, који подразумева пријаљивање радника током радног ангажмана, а тиме и остваривање права која им припадају, добар је корак.
"Овим законом подразумева се да послодавац мора да пријави радника без обзира на то колико траје радни ангажман и то је свакако добро. Ипак, не би било добро да то иде на уштрб радника који сезонски раде, односно да им послодавци због тога смање зараде/дневнице. С друге стране, уз пријаву сви радници који се ангажују током неке сезоне оствариваће сва права која проистичу из Закона о раду", каже Милић.
Да подсетимо, недавно је министар рада Александар Вулин рекао да се очекује скоро доношење закона о сезонском раду, најважнијем у борби проитив сиве економије. Указујући да се на сезонске послове у пољопривреди сваке године ангажује око 300.000 радника на црно, који немају готово никаква права, Вулин је том приликом истакао и да ће закон штитити и послодавце од свега онога што може да се деси када је у питању сезонски рад и рад уопште.
Д. Млађеновић
