„Захваљујући одговорном вођењу економске политике, Србија је током светске кризе, изазване пандемијом и сукобом у Украјини, успешно очувала макроекономску, финансијску и фискалну стабилност, првенствено захваљујући свеобухватном пакету монетарних и фискалних мера”, наводи се у саопштењу.
НБС наводи и да значај акумулиране штедње посебно долази до изражаја у условима велике неизвесности, попут актуелне глобалне кризе, која је резултат геополитичких фактора, енергетске кризе и раста инфлације, која је у септембру износила 14 процената.
„У таквим околностима, до сада остварена штедња представља додатак текућим примањима који делом покрива раст животних трошкова, док евентуална будућа штедња представља основ за стабилнији и извеснији наредни период. Динарска и девизна штедња настављају да расту и у оваквим околностима, што је показатељ очуваног поверења грађана у домаћу валуту и финансијски систем”, истиче се у саопштењу.
Каже се да је у последњих десет година динарска штедња повећана готово пет пута и крајем септембра 2022. године достигла је 88,2 милијарде динара, уз раст броја дугорочних депозита.
Додаје се да је у истом десетогодишњем периоду девизна штедња расла умеренијом динамиком у односу на динарску штедњу и да је повећана за око 70 одсто, са 7,9 милијарди евра септембра 2012. на 13,5 милијарди евра у септембру 2022. године.
НБС истиче да од маја, са поновним деловањем фактора ка јачању динара куповином девиза, централна банка додатно повећава девизне резерве земље.
Прецизира се да су оне крајем септембра премашиле ниво с почетка године и износиле су 16,5 милијарди евра, што
је знатно више од нивоа прописаног бројним критеријумима којима се мери њихова адекватност.
Напомиње се да је инфлација у Србији, у складу са глобалним кретањима, наставила да се креће узлазном путањом и да је у септембру ове године достигла ниво од 14 процената.
„На овакво кретање инфлације утицала је, пре свега, увезена инфлација и фактори на страни понуде на које монетарна политика нема утицаја или је он веома ограничен, односно пораст светских цена хране и енергената, као и застоји у глобалним ланцима снабдевања. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације”, напомиње се у саопштењу кабинета гувернера НБС-а.
Наводи се да НБС утиче на ограничавање инфлаторног деловања фактора на страни тражње и секундарне ефекте раста цена хране и енергената на остале цене путем инфлационих очекивања, тако што постепено и континуирано пооштрава домаће монетарне услове, најпре повећањем просечне пондерисане репо стопе од октобра прошле године, а од априла и повећањем референтне стопе за три процентна поена, на актуелних четири одсто.
Д. Млађеновић
