"Откривено је 1.598 комада динарских новчаница у различитим апоенима, а највише од 2.000 динара којих је било 1.300 комада. Страног новца је било 318 комада, од чега највише евра, 27 долара и 96 хрватских куна", рекао је Јеремић за Танјуг.
Он је нагласио како је врло мала вероватноћа да се у банци добије лажна динарска новчаница, јер је НБС на милион комада констатовала само 3,24 фалсификоване новчанице.
"Новчаницу од банке преузимате на банкомату, или што је ређи случај на шлатеру. Имали смо пријаву грађана да су подигли фалсификоване новчанице на банкомату, али нисмио сигурни у то, јер грађанин може да има у новчанику фалсификовану новчаницу и да је помеша са онима које подигне са банкомата", рекао је Јеремић.
Навео је да банке имају службенилке које је НБС обучила да препознају фалсификате, као и машине које контролишу аутентичност новчаница, па је зато логично да фалсификати не стижу из банака.
Јеремић је рекао како фалсификатори не израђују апоене од 10 и 20 динара, јер нису исплативи, већ оне од 2.000 динара, зато што се исплате, а и најчешће су у употреби, па не изазивају сумњу.
Поводом недавног хапшења једне групе фалсификатора, Јеремић је рекао да се то повремено дешава и навео пример да је почетком године откривена једна штампарија лажног новца у којој је откривено 2.000 новчаница од по 100 долара.
"Пре неколико година смо имали два-три случаја. То се повремено дешава и тај новац није опасан, јер га полиција открије пре него што буде пуштен у оптицај. Опасан је онај који уђе у оптицај, па људи трпе штету", објаснио је Јеремић.
