На представљању Извештаја о инфлацији, Јовић је рекао да је међугодишња инфлација током првог тромесечја остала повишена и у априлу је износила 15,1 одсто, што је за 1,1 процентни поен мање него мартовски податак.
Јовић је истакао да ови подаци указују да се повратак инфлације у границе циља очекује до 2024. године.
Он је навео и да се постепено смањује темпо повећања каматних стопа, уз оцену централних банака, да ће будуће одлуке зависити од података који буду пристизали, па се зато у већини земаља повратак инфлације у границе циља не очекује пре 2025. године.
"Очувана је и ојачана стабилност домаћег банкарског сектора, коју потврђују висока капитална адекватност од 20,5 одсто и показатељ проблематичнихх кредита који је спуштен на најнижи ниво до сада, од три одсто на крају марта", наводи се у Извештају.
Јовић је навео да су, осим рекордног прилива страних директних инвестиција од близу седам одсто бруто домаћег производа годишње, који се наставља и у овој години, најважнији показатељи наше отпорности и висок и производно распрострањен раст извоза робе и услуга.
Упркос смањеној екстерној тражњи прошле године, раст извоза робе и услуга достигао је 38 милијарди евра, а ове године требало би да премаши 42 милијарде евра.
Директорка Одељења за монетарну анализу и извештавање у Сектору НБС за економска истраживања и статистику Мирјана Милетић навела је да би економска ситуација у свету могла свакако да утиче и на пад цена хране.
"Слабљење глобалних трошковних притисака тебало би да се одрази и на пад цена хране и да се оне нађу на опадајућој путањи, што се већ десило у априлу", казала је Милетић.
