Из НБС за Танјуг подсећају да су и раније више пута указивали да биткоин и друге виртуелне валуте нису законско средство плаћања и да централна банка не гарантују за њихову вредност.
Став Народне банке се, кажу, није променио ни после недавног усвајања Закона о дигиталној имовини у чијој изради је учествовала и НБС, те да ни усвајањем овог закона виртуелне валуте нису постале законско средство плаћања у нашој земљи.
Како објашњавају у НБС, законом се уређује пословање људи који обављају послове с дигиталном имовином, али циљ његовог доношења није промовисање улагања у виртуелне валуте, већ искључиво уређење области која је знатно шира од ових валута и до сада није била правно уређена.
Напомињу да је вредност биткоина и других виртуелних валута веома променљива, те да без обзира на тренутни велики пораст вредности биткоина, кретање његове вредности није могуће предвидети. Додају да у складу с тим, тако велике осцилације могу једном да проузрокују и велике финансијске губитке грађанима.
У одговору Танјугу из Народне банке Србије се наводи да виртуелне валуте немају статус валуте, нити законског средства плаћања, што је у Србији динар.
У динарима се изражавају све финансијске обавезе, а Законом о дигиталној имовини је забрањено плаћање виртуелним валутама и другом дигиталном имовином директним преносом те имовине са потрошача на трговца.
Појашњава се такође, да би потрошач могао да плаћа у виртуелним валутама, неопходно је да трговац ангажује специјализованог пружаоца услуга који се бави прихватом виртуелних валута, који има дозволу Народне банке и који трговцу преноси искључиво динаре, а не виртуелне валуте.
Када говоримо о биткоину и другим виртуелним валутама говоримо о врсти дигиталне имовине, а не о валутама или законским средствима плаћања, прецизирају у НБС.
Наводе такође да тренутно у Србији биткоин ни на који начин не утиче на монетарну и финансијску стабилност или банкарски сектор.
С тим у вези, истичу да су одређени механизми заштите финансијског сектора предвиђени и новим Законом о дигиталној имовини.
Њиме је предвиђено да финансијске институције под надзором НБС не могу имати дигиталну имовину нити пружати услуге повезане с њом а што је веома важно не могу прихватати дигиталну имовину као средство обезбеђења.
Народна банка Србије, наводи се у одговору Танјугу, наставља да прати сва дешавања у вези виртуелних валута и спремна је да предузме адекватне мере ако буде потребно.
Из Народне банке такође указује да надлежни органи јавне власти не гарантују за вредност дигиталне имовине и не сносе одговорност за евентуалну штету коју би они који их имају доживели.
Зато је, како наводе, за оне који желе да своју уштеђевину ороче и то скоро без ризика, класичан вид штедње у банкама боља опција.
Приликом одлучивања где да уложе новац, грађани треба да знају да су штедни улози до 50.000 евра осигурани, док улагање у биткоин није уопште осигурано, те стога носи већи ризик, кажу у Народној банци Србије.
