Слични проблеми муче и грађане других земаља, а по свему судећи, задужени Пољаци ће ускоро имати мање бриге око тога. Наиме, та земља Европске уније увела је неколико новина, захваљујући којима би дужници били у нешто бољој ситуацији него сада. Тако ће у Пољској банке, пре него што дужнику покрену хипотеку и крену у продају некретнине, морати да понуди репрограм кредита. Уколико је клијент остао без посла, банка ће имати обавезу да покуша да му нађе посао, а новина је и да ће, уколико и дође до принудног исељења, банка морати да се побрине да помогне код збрињавања породице, посебно деце.
Како ће то функционисати у Пољској показаће време, али је извесно да би дужници широм света, када се нађу у ситуацији да због објективних тешкоћа не могу да измире обавезе, волели да им се нуди пољска опција. Томе би се сугурно обрадовали и дужници у Србији.
„За сада се још увек не зна како ће те новине у Пољској функционисати, али ми звучи мало невероватно да банка тражи посао клијенту. То никако не значи да клијентима који су у ситуацији да из било којег разлога не могу да серивисирају своје обавезе не треба наша помоћ. Напротив, помоћ им је и те како потребна, и то пре свега да би се тачно установила висина дугова за принудну наплату, када се стигне до те фазе, каже председник Удружења „Ефектива”, које се бави заштитом банкарских клијената и потрошача, Дејан Гавриловић.
Званична доцња која се уписује код Кредитног бироа Удружења банака Србије се за правна лица и за грађане рачуна различито. Компаније падају у доцњу ако своје обавезе не измире 15 дана од датума доспећа, а грађанима се као кашњење у плаћању толерише 60 дана. Принудна наплата не иде у прилог банкама па су зато спремне на репрограм, одлагање или грејс-период. Кредит може да мирује и више месеци, а да дужник у том периоду плаћа само камату или чак ни то. Све зависи од договора с банком, али посао клијентима још не траже.
Гавриловић објашњава да банке нашим клијетима незаконито зарачунавају бројне провизије, обрачунавају кредит по вишем курсу, непрописно обрачунају затезну камату... Зато се и дешава да је, када и дође до принудне наплате, потраживање које треба да се наплати више него што би било реално у складу с нашим прописима.
„Већ нам се дешавало да нам се клијенти јављају јер им је дуг волшебно порастао с 1.000 евра на 6.000. Није то проблем само код банака, због сличних тешкоћа обраћају нам се и грађани којима су комунална предузећа погрешно обрачунала дуг, па желе да га, тако увећаног, наплате принудним путем“, објашњава Гавриловић.
Када се неко нађе у ситуацији да је принудна наплата неминовна, све постаје компликовано. Зато је за дужника најбоље да се и пре него што закасни с плаћањем рата јави банци, која најчешће омогућава репрограм дуга. Уколико се покаже да су камате и други трошкови нетачно или лоше обрачунати – то је прилика да се и то реши.
Банка, по правилу, обавештава клијента да касни с уплатама, а ако се клијент не јави 60 дана од тренутка када је обавеза доспеле на наплату, дуг се код банке и Кредитног бироа Србије званично води као дуг у доцњи, а последица је да банка мора да издвоји резервацију за ту обавезу. Што се тиче клијента који касни с плаћањем, у наредном периоду, односно неколико година, неће бити у прилици да узме нови зајам, чак и када стари исплати.
У случају да банка крене у принудну наплату и при томе наплати и неки трошак које је незаконито обрачунат, дужнику остаје само да правду потажи на суду.
Д. Вујошевић
